Propodne, najgore kad je upržilo, stiže poziv za Maricu da se sutra, rano ujutro, javi u Invalidsko.
Nije bilo telefona, brzojav neće na vrijeme stići, nema druge nego poći u Split, na ruke Marici nositi poziv.
Od Grude do Zvekovice netko ju je povezao kamionom. Od Zvekovice dalje načekala se, tako da je u Dubrovnik stigla u zadnji čas. Kad tamo, autobus pun.
Ali na šalteru je radila jedna poznata, pa joj je nekako našla mjesto u punome autobusu.
Bio je vruć dan. Za takvih dana ljudi se danas ruše od sunčanice. Onda nisu, jer je bilo normalno.
A ona u konavoskoj nošnji, nije imala drugo za takav put. Ljudi gledaju, što je autobus dalje od Konavala, sve više gledaju.
Jedna ju prepozna, pita kamo ide.
U Višku.
Kaže da zna na koju stranu je Viška ulica.
Split je velik grad, teško je uvijek znati šta je na koju stranu.
Padala je večer kada je autobus stigao na splitski kolodvor. Okolo ljudi vrve. Poznata ju vuče za sobom, upire prstom, tamo je Viška, kaže.
I pokazuje joj suprotno od prave strane.
Ali ona je po prilici znala na koju je stranu Viška ulica, pa je po prilici i krenula, čim je poznata zamakla.
U Marice je stigla oko osam.
Stigao poziv za Invalidsko, govori joj.
Poslije su pošle u posjete. Sramota je ako se čuje da je došla iz Konavala i nije se javila.
Sjedili su tako kod jednih ispred televizora i gledali Amerikance kako se spuštaju na Mjesec.
Po tome je zapamtila i sve drugo.
Prethodni tekstovi
Jedan dan (četrdeset godina kasnije)
Propodne, najgore kad je upržilo, stiže poziv za Maricu da se sutra, rano ujutro, javi u Invalidsko.
Nije bilo telefona, brzojav neće na vrijeme stići, nema druge nego poći u Split, na ruke Marici nositi poziv.
Od Grude do Zvekovice netko ju je povezao kamionom. Od Zvekovice dalje načekala se, tako da je u Dubrovnik stigla u zadnji čas. Kad tamo, autobus pun.
Ali na šalteru je radila jedna poznata, pa joj je nekako našla mjesto u punome autobusu.
Bio je vruć dan. Za takvih dana ljudi se danas ruše od sunčanice. Onda nisu, jer je bilo normalno.
A ona u konavoskoj nošnji, nije imala drugo za takav put. Ljudi gledaju, što je autobus dalje od Konavala, sve više gledaju.
Jedna ju prepozna, pita kamo ide.
U Višku.
Kaže da zna na koju stranu je Viška ulica.
Split je velik grad, teško je uvijek znati šta je na koju stranu.
Padala je večer kada je autobus stigao na splitski kolodvor. Okolo ljudi vrve. Poznata ju vuče za sobom, upire prstom, tamo je Viška, kaže.
I pokazuje joj suprotno od prave strane.
Ali ona je po prilici znala na koju je stranu Viška ulica, pa je po prilici i krenula, čim je poznata zamakla.
U Marice je stigla oko osam.
Stigao poziv za Invalidsko, govori joj.
Poslije su pošle u posjete. Sramota je ako se čuje da je došla iz Konavala i nije se javila.
Sjedili su tako kod jednih ispred televizora i gledali Amerikance kako se spuštaju na Mjesec.
Po tome je zapamtila i sve drugo.