Srbija u ogledalu Ejmi Vajnhaus

Da se sve dogodilo u nekoj drugoj zemlji i u nekom drugom društvu, ono što ovih dana drma Srbiju bilo bi tek kratka vest kojoj bi veću pažnju posvetili samo žuti magazini. Međutim, sve se dogodilo baš u Srbiji. Dugo najavljivani koncert jedne od najvećih muzičkih zvezda današnjice, Ejmi Vajnhaus, okončao se debaklom. Međutim, tamo gde bi se za druge završilo, za nas je tek počelo. Krenulo je, dakle, od jednog incidenta, neuspelog nastupa na Kalemegdanu, a kraj se ne nazire. Ono što se u početku odvijalo na relaciji Ejmi–publika, dobilo je tolike razmere da su u igri jedna komičarka za koju do pre neki dan u Srbiji niko nije znao, jedan strani biznismen domaćeg porekla, ministar odbrane i ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Tu je još i nepregledna masa “nezavisnih mislilaca” sa interneta, jedan porno-snimak i jedna čokoladna torta u obliku penisa. Bilo bi zanimljivo poigrati se sa elementima ove priče. Recimo, povezati porno-snimak i ambasadora, ili biznismena i pevačicu, komičarku i penis-tortu. Svaka od mogućih kombinacija bila bi logičnija i smislenija od one koja je po sredi. Ali, mnogo bi manje govorila o stanju duha ovog društva u vremenu sadašnjem.

Dakle, Ejmi Vajnhaus došla je u Beograd i – zamerila se Srbiji. Uzela pare za karte, a nije pevala. Plate u Srbiji su male, a karte su skupe. U takvoj situaciji, pare za kartu imaju dve grupe ljudi: istinski poštovaoci i obožavaoci muzike Ejmi Vajnhaus i oni koji imaju novca da proprate sve važne gradske događaje, a dolaze da se slikaju i budu viđeni, pri čemu je upitno imaju li pojma gde su došli. Ova prva grupa, izvesno je, zna odlično gde je bila i zna da nastupi Ejmi Vajnhaus godinama unazad izgledaju baš kao ovaj u Beogradu. Među pravim ljubiteljima ove muzičarke teško da ima iznenađenih. Druga grupa je, međutim, rasadnik razočaranja i diskursa koji je u nedeljama nakon koncerta postao dominantan u javnosti i medijima.

Na slučaju Ejmi Vajnhaus odlično se vidi kako se snobizam elita preliva na široke mase i postaje vox populi. Vajnhausova nije “ispoštovala narod”, ponela se “neprofesionalno”, uvredila publiku… Za dogovorenu cenu nije isporučila adekvatnu robu. Proizvod koji je serviran konzumentima nije u skladu sa priloženom deklaracijom. Stvar je, dakle, čista kao suza, osim što je pogrešno postavljena. Jer, Ejmi Vajnhaus, i to bi svi koji se smatraju pozvanima da imaju stav o njenom beogradskom koncertu morali da znaju – nije proizvod. Ona je, kratko i precizno rečeno – umetnik, a to znači da se na njene koncerte ne ide radi zabave po šemi: pesma-aplauz-pesma-naklon-kraj, već iz poštovanja prema njenom autorskom delu.

Onim nesrećnim nastupom na Kalemegdanu, i nehotice je poručila upravo to: da nije vedeta ispala sa fabričke trake muzičke industrije, da nije ničiji projekat i proizvod, nego nezavisan, autentičan stvaralac svoje muzike, biće u isto vreme blagosloveno i ukleto vlastitim talentom. Teturanje i zamagljen pogled, problemi sa alkoholom i narkoticima, disfunkcionalne veze sa muškarcima, sve to ide ruku pod ruku sa prethodnim: ona muzika koja očarava i zavodi obožavaoce širom sveta i zbog koje je Ejmi Vajnhaus jedna od najvećih zvezda današnjice, dolazi upravo iz najdublje dubine jedne emotivno rasturene i nestabilne žene. U doba industrijalizacije i komercijalizacije, te alhemije koja gotovo sve pretvara u novac, Ejmi Vajnhaus dođe nešto poput dragulja, poslednji mohikanac među umetnicima u popmuzici, jedna od retkih preostalih kojima su pogonsko gorivo talenat i inspiracija. U prilog tome ide i činjenica da redovno uprska stvar baš na javnim nastupima, onda kada novac i slava dođu na dnevni red.

Baš kao što je glavna karakteristika njene muzike retrostil, i ona sama, sa natapiranom kosom i haljinicama u stilu šezdesetih, mogla bi da bude retro. Međutim, Vajnhausova nije ni to. “Vintage” nota u njenom izgledu i stilu pre govori o svevremenosti talenta koji poseduje. Ejmi sa darom da sopstveni unutrašnji pakao moćnim kontraaltom pretoči u božanski ton, Ejmi koju isti taj unutrašnji pakao vuče do granica samouništenja, pravljena je od istog materijala od kog su bili sačinjeni najveći i najtragičniji u bluzu, rokenrolu i kantriju, tri muzička pravca koja se prepliću u njenoj muzici. Poput Bili Holidej, Dženis Džoplin, Džima Morisona, Ejmi Vajnhaus je zvezda koja zasija jače nego bilo koja druga, toliko jako da na kraju sama sebe sprži vlastitim sjajem.

Moglo bi se ovde zameriti da je poređenje neprimereno, jer Ejmi Vajnhaus, sa svoja dva albuma i nepunih 28 godina teško da može da se poredi sa legendama. Međutim, bez obzira na samo dve ploče i samo 28 godina, neosporna je činjenica da je Ejmi Vajnhaus svojom pojavom donela promenu, izvršila uticaj na mnoge koji su se na muzičkoj sceni pojavili posle nje i, samim tim, upisala se u istoriju pop-kulture. Upravo njoj muzički kritičari širom sveta odaju priznanje za reafirmaciju i oživljavanje soula, kao i za pokretanje čitavog novog talasa ženskih kantautora. Kao umetnicu koja je presudno uticala na njih, Ejmi Vajnhaus navode Dafi, Lili Alen, Adel, Ledi Gaga… Vajnhausova, dakle, ima talenat, i delo, izvršila je uticaj, a ima i slavu, skandale i ličnu tragiku. Ima sve što je potrebno za rokenrol legendu, pa makar i od samo 28 godina.

A gde je tu ona snobovska ekipa koja je htela da se “provađa” po Kalemegdanu? I dalje ne shvata gde je bila, i dalje nesvesna da su mutan pogled Ejmi Vajnhaus i njeni neartikulisani pokreti rodno mesto njene muzike, još se čudi šta bi onoj “pijanoj i drogiranoj” da im umesto pesme i veselja servira sopstvenu srž. U novembru 2008. vajar Marko Perego, inspirisan likom i delom Vajnhausove, napravio je skulpturu pod nazivom “The only good rock star is a dead rock star” (“Samo mrtva rok zvezda je dobra rok zvezda”). Skulptura vredna 100.000 dolara, izložena u njujorškoj Half galeriji, na granici između šokantnog i neukusnog, predstavlja Vajnhausovu koja leži u lokvi krvi sa rupom od metka na čelu. Objašnjavajući šta je hteo da poruči svetu ovim delom, Perego je rekao nešto što bi bez većih intervencija moglo da se odnosi na beogradsku publiku na Ejminom koncertu i “pridružene članove” koji su se u danima potom utrkivali u reakcijama: “Rok zvezde su žrtvena jagnjad savremenog društva.” Možda to nije slučaj sa svim rok zvezdama i možda ne važi za svako društvo, ali ovom društvu ova rok zvezda je dobro došla da se na njoj iskale mnoge frustracije, lične i kolektivne.

Sva je prilika da bi se još istresali na Ejmi i na njoj demonstrirali vlastito slepilo spram duha vremena u kom žive, da se nije pojavila Čelsi Hendler, jedna od najpopularnijih američkih komičarki i svojim grubim šalama na račun društveno-političke stvarnosti u Srbiji izazvala lavinu reakcija. Te su reakcije i ovakve i onakve, oštrije i blaže, osvetoljubive i praštajuće, ali sve ih krasi zapanjujuća nesposobnost za malo autoironije i odmaka u odnosu na same sebe.

Šta se dogodilo? U svojoj emisiji “Čelsi Lejtli”, Hendlerova je ugostila dvojicu kolega komičara, Grega Prupsa i Krisa Franjolu. Razgovor koji je počeo komentarima na debakl Ejmi Vajnhaus u Beogradu, zašao je na teren sprdnje da Srbijom i Srbima. “Koncert nazivaju najgorom stvari koja se ikad desila u Beogradu, a to je zemlja u kojoj su se dogodili etničko čišćenje i genocid”, rekao je jedan od gostiju Hendlerove, na šta je ona dobacila: “Ne mogu da verujem da su Srbima uopšte dozvolili da idu na koncert!” Do Čelsi Hendler u dalekoj Americi stigla je vest da je srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac na svom Fejsbuk profilu opisao koncert kao “sramotu i razočaranje”, na šta je ona rekla: “Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje.” Baveći se dalje likom i delom ministra vojnog, Hendlerova je rekla da je Dragan veoma popularno boljševičko ime, na šta su njene kolege zaključile da je to onaj tip koji je prebio Rokija (reč je o Ivanu Dragu, liku sovjetskog boksera iz bokserske filmske sage Roki). Zatim su se zapitali ko je dopustio da Ejmi Vajnhaus u onakvom stanju izađe na scenu. “To je ipak Srbija i tamo nema mnogo zakona”, rekao je Prups, začudivši se što je britanska zvezda za početak svoje turneje izabrala upravo srpsku prestonicu: “Verovatno je posle Beograda planirala da ide u Kazahstan.” To je sve. Koliko su se sprdali sa Srbijom i Srbima, isto toliko su se Hendlerova i gosti rugali i sopstvenoj poziciji pripadnika velike nacije koja o manjima ne zna ništa, jer joj se tako može.

Međutim, kad se digne kuka i motika, eto Amerima po medijima muka. Pups i Franjola, suočeni sa brojnim negativnim reakcijama kojima su ih preko društvene mreže Tviter zasuli korisnici iz Srbije, izvinili su se, naglasivši da je sve bilo samo šala. Čelsi Hendler tako nešto, očigledno, nije bilo ni na kraj pameti. Zbog takve arogancije surovo je kažnjena tako što su joj izvesni “predstavnici srpske dijaspore u SAD” na kućnu adresu poslali čokoladnu tortu u obliku muškog polnog organa, sve u nadi da će joj tako doakati. Ovo je Hendlerovu toliko postidelo da je fotografiju torte okačila na svoj Tviter nalog i ljubazno se zahvalila.

Tabloidima i masi sa interneta nije trebalo mnogo da se obruše na Hendlerovu, pa su, između ostalog, iskopali i da komičarka ima kućni porno-snimak koji je, prema njihovim, ispostaviće se kasnije, neistinitim tvrdnjama – skandalizovao Ameriku. Iako je najjednostavnijim postupkom – posetom stranice Čelsi Hendler na Vikipediji – lako utvrditi da nije reč ni o kakvom porno-snimku, već o satiričnom odgovoru Hendlerove na to što holivudske starlete svako malo izbacuju ovakva “ostvarenja”, uvodničare srpske žute štampe to ne sprečava da o njoj pišu kao o “bivšoj porno-zvezdi”.
Razmere halabuke koja se digla oko jedne humorističke emisije, kao i jezik koji ovdašnji mediji koriste u izveštavanju na ovu temu prilično su provincijalni. Da kompletan utisak bude takav, do ponedeljka je nedostajao samo jedan element, da neko ustane i vikne: “Sa’ću da ve tužim!” Taj komadić koji nedostaje ukazao se u liku biznismena Dragana Đogovića, čije tačno zanimanje, prema pisanju medija u Srbiji glasi: “koji ima firme u Dizeldorfu i Beču”. “Podneo sam tužbu protiv gospođe Hendler u moje lično ime i u ime naroda Srbije za naknadu štete zbog uvreda izrečenih na račun našeg naroda. Ne mogu vam za sada otkriti na kom sudu će se voditi proces i koliki će tačno biti odštetni zahtev, ali su u pitanju milioni dolara. Ja ću sam finansirati ceo postupak, ne želim nikoga da opterećujem, a kada budemo od Hendlerove naplatili sve uvrede koje nam je nanela, zadržaću samo novac za troškove advokata, a ostatak ću podeliti u humanitarne svrhe”, izjavio je Đogović za “Frankfurtske vesti”, a srpski mediji, mrtvi ozbiljni, preneli su da će se “proces protiv Hendlerove najverovatnije voditi u jednoj od američkih saveznih država, pošto se u SAD ovakvi procesi najbrže završavaju, a kazne mogu dostići nekoliko desetina miliona dolara”. Svoje velike planove Đogović je još pojasnio: “Ovih dana treba da se precizira tužba, da moji advokati predaju dopunski materijal. Treba utvrditi da li je emisija išla uživo ili je snimljena. Ukoliko je išla uživo Hendlerova će jedina odgovarati, a ako je prethodno snimana, tužba će biti proširena na kompaniju NBC Univerzal, vlasnika kanala ‘E!’ na kome se ova emisija prikazuje, jer i ona snosi odgovornost što pre emitovanja nisu izbačeni delovi koji vređaju srpski narod”, zaključio je on.Image…i ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović s predsednikom SAD Barakom Obamom

Tako je govorio Đogović, a onda je vrag odneo šalu. Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Vladimir Petrović zatražio je sastanak sa rukovodstvom američke mreže NBC Univerzal povodom emisije “Čelsi lejtli”, emitovanoj na kanalu “E!” koji je deo te mreže, objavljeno je na internet stranici naše ambasade u Vašingtonu. U pismu, poslatom u ime srpske vlade, izraženo je razočaranje zbog “potcenjivačkih primedbi” koje je komičarka Čelsi Hendler iznela na račun Srbije i njenih građana posle koncerta Ejmi Vajnhaus u Beogradu, te da je reč o neprikladnom, neukusnom i lošem humoru. Petrović je rekao da će Hendlerova verovatno biti iznenađena kad čuje da je Srbija demokratska zemlja čiji narod uživa velike slobode, a da je Beograd poznat širom Evrope kao grad sa najživljim noćnim životom na celom kontinentu. Izrečeno u pismu, ambasador je dopunio izjavom Tanjugu u kojoj je objasnio da se “medijska slika o Srbiji u SAD teško menja, jer postoje različiti stereotipi koji su rezultat antisrpske propagande iz devedesetih, a koja je nastala kao sticaj različitih okolnosti i političke situacije u Srbiji”. Petrović je naveo i da se postojeći stereotipi teško menjaju, između ostalog, i zato što se u Americi u centar zbivanja dolazi uglavnom negativnim vestima.

Kad se pobroji sve u vezi sa slučajem na relaciji Ejmi Vajnhaus–Čelsi Hendler–Srbija, nemoguće je ne zapitati se kakav je to ishod koji bi usrećio sve aktere ove priče. Sve i da se Ejmi mane “supstanci” i otpeva Hajde, Jano na Kalemegdanu, a Čelsi se izvini i dođe, nevažno da li na Egzit ili Guču, i provede se kao nikad u životu, težak vonj bizarnosti i teške provincijalnosti ostaje u vazduhu.

Jovana Gligorijević 14. 07. 2011.