Izvorišta su i tiha i skrivena u malim hrastovim šumarcima iz mojih priča iz davnina
Ona su katkad smaragdna i staklasto prozirno pitka
Katkad bučna poput kakvih praeksplozija iz Siriusa i zamišljenih mi Asimovih priča
o iskrivljenom nultom zakonu
A katkad su golema prostranstva nebesa mora planina oblaka zvijezda i mjeseca
tek pažljivo šutljivo skromno i bez napora uokvirena
ravnima horizonta te u tim morskim beskonačnostima utapajućim konturama
krajeva otoka i zastrašujuće golemih planina
Izvorišta su u mojim stišanim ljubavnim čekanjima i priželjkivanjima
U mojim noćnim strahovima snova punih prijetećih mi igračaka iz djetinjstva
Nekad u naglim buđenjima sa onim zadnjim snom koji boji cijeli dan
Izvorišta su nekad u liku mog umrla mi oca i mačka Azriela koji postaje Ja
I mene koji postajem On
Izvorišta od danas do sutra
Sve do jednom
Sve do onda
Sve do kad više Sve bude više Ništa
Nepouzdana razglednica iz Mesopotamije
Uruk. taj stari
grad, još davno, kad beše
mlad: imali su ploče i
slova, donosili divljač
iz lova. znali za koplje
i štit, pričali trač i
mit. i gradili zigurate
u to doba kad
rob je bio roba koja kopa
kanale i konju probije
žvale (da vodi ga i pripitomi)
a kad srp žito prelomi,
u zrnu našli su
brašno, i zakone pisali
(strašno) – zub za zub, oko za
oko. imali dva simbola: soko
(na ramenu vladara), jer vlast
vidi šta se kom svidi i
ko na tržnici vara, i jarac, često
nacrtan pored tekstova na
pločama od gline; skokom
u visine on jezdi prema zvezdi. njive
i usevi behu im teme, uz to kiše,
kalendar i vreme. budni u ratu i
miru, budili harfu i
liru; imali nakit
od srebra i zlata, na svetlo i tamu
razdvajali dvadeset četiri
sata; i lako im minuše
vekovi, samo čajevi
bili su lekovi. kad nisu išli
u bojeve – zanimali se
za brojeve; skicirajući
simetriju, spoznali obim
i geometriju. u pradoba
estetike: nije bilo kozmetike,
ni ski staze, ni skakaonice, ni stadiona,
ni kladionice. seks: beše
važna društvena igra između
Eufrata i Tigra: to učili su
od malih nogu,
za gaće nisu ni znali, nosili kostim
nalik na togu. i dok su beležili
komete i mesečeve mene, i pored
vode, nije bilo higijene. uski prolazi
između zidina, a međ ljudima stoka
i živina; uz nešto plemićke
obesti krenuše zarazne bolesti da
šetaju preko grada: i vladar
strada kao i svi obični
ljudi; odlaze, čak i sa
majčinih grudi: trećina beba
umre pre no što reče reč; a nisu
znali za kreč i nisu palili
mrtve, tako su zarazom čestom
žrtve uzele žrtve, i silan
prolamao se
plač i jek. živeti
znači preživeti; al kratak
beše vek. na svim pločama
pečenim, u svim zakonima
rečenim, tamo gde se prsio
simbol mladosti – jarac: nisu
postojale dve proste reči:
starica i starac.
14.6. – 8.9.2023.