“Bićete ljudi, ili ću ve U crnu zemlju ućerati” –
Govorila je naša mati.
Ne uvek.
Već samo kad nas bije.
Ova fraza još mi nad glavom sije
Kao zvezda Danica.
Jeste. Darinka, nema zbora,
Bila je ljucka banica,
Ali se sastojala od fraza golih.
I to ne treba više od sveta da krijem.
Jedino njene reči kada se moli,
Pred leganje, bile su otrcanije.
Ali sam znao da tako mora.
Takav je ljudski stvorak:
Danas, beskonačno se divim
Tim frazama što su nju i nas držale živim.
U bisere prometnule se njene
Fraze.
Ko vruća jagnjetina su taze.
Sad mi života u njima
Mnogo više nego u Luči ima.
Jer su bile potpomognute
Njezinim projektilima
Kojim te sprečavala da krivim putem
Kreneš.
2.
Mojoj se ekavici ne čudite.
Nekad mislim: služile su se njom Judite.
I one koje veliča Igo i one iz Biblije.
Za vreme opsade, kada od samih pogibli je
Bio svet sazdan, ekavski sam sročio
Ne jedan tekst u kojemu sam na oca skočio*
Paljanima. Potom ga prevedem,
Dok rižu, skuhanu bez ičeg, jedem.
I danas mi, neretko, ekavica
Dođe kao duboka potreba nutranja
Ili bar kao kavica
Jutarnja.
3.
A potom sebi kažem:
Poštuj istinu, i kad si obična rbina.
A istina je, jedino, da se “uvek”
Fino rimuje sa “ću ve”.
Očito, Jugoslaven kad igra Srbina,
Osuđen je, ne lezi vraže,
Da laže.
<13.1. 2016. 12:29>
* Oni koji nisu rođeni Crnoj Gori neće shvatiti idiom skočiti na oca. Moj đed Simeun, jednom, rezignirano veli: “A Mijojka mi skače na Pavla”. Što, prevedeno na srpskohrvatski, znači da mu je baba – Mijojka rekla: “Jebem ti oca!” Ovaj idiom vrlo mi je drag, jer priziva sliku junca koji skače na kravu.
Darinkini projektili
“Bićete ljudi, ili ću ve
U crnu zemlju ućerati” –
Govorila je naša mati.
Ne uvek.
Već samo kad nas bije.
Ova fraza još mi nad glavom sije
Kao zvezda Danica.
Jeste. Darinka, nema zbora,
Bila je ljucka banica,
Ali se sastojala od fraza golih.
I to ne treba više od sveta da krijem.
Jedino njene reči kada se moli,
Pred leganje, bile su otrcanije.
Ali sam znao da tako mora.
Takav je ljudski stvorak:
Danas, beskonačno se divim
Tim frazama što su nju i nas držale živim.
U bisere prometnule se njene
Fraze.
Ko vruća jagnjetina su taze.
Sad mi života u njima
Mnogo više nego u Luči ima.
Jer su bile potpomognute
Njezinim projektilima
Kojim te sprečavala da krivim putem
Kreneš.
2.
Mojoj se ekavici ne čudite.
Nekad mislim: služile su se njom Judite.
I one koje veliča Igo i one iz Biblije.
Za vreme opsade, kada od samih pogibli je
Bio svet sazdan, ekavski sam sročio
Ne jedan tekst u kojemu sam na oca skočio*
Paljanima. Potom ga prevedem,
Dok rižu, skuhanu bez ičeg, jedem.
I danas mi, neretko, ekavica
Dođe kao duboka potreba nutranja
Ili bar kao kavica
Jutarnja.
3.
A potom sebi kažem:
Poštuj istinu, i kad si obična rbina.
A istina je, jedino, da se “uvek”
Fino rimuje sa “ću ve”.
Očito, Jugoslaven kad igra Srbina,
Osuđen je, ne lezi vraže,
Da laže.
<13.1. 2016. 12:29>
* Oni koji nisu rođeni Crnoj Gori neće shvatiti idiom skočiti na oca. Moj đed Simeun, jednom, rezignirano veli: “A Mijojka mi skače na Pavla”. Što, prevedeno na srpskohrvatski, znači da mu je baba – Mijojka rekla: “Jebem ti oca!” Ovaj idiom vrlo mi je drag, jer priziva sliku junca koji skače na kravu.