Rale, Sarajlija

Sarajevo je grad pričâ.

I više od toga: Sarajevo je grad-priča.

Priča Sarajeva jest ćilim bogate šare, nesagledive, asimetrične – pa ipak harmonične, uzbudljive, uzbuđujuće – pa ipak skladne u svom konrapunkt-prepletu. Sarajevo, grad-priča, velika je pripovest sačinjena od mnogo malih, sasvim majušnih ili, pak, monumentalno velikih, presudnih, odsudnih. Sarajevo je grad- roman u neprestanom nastajanju. Nezavršen kao i svako pravo remek-delo.

Veliku priču grada Sarajeva pričaju pripovedači. Jedan od njih zove se Zoran Radulović. Ustvari, to mu je zvanično ime. Kao i svaki dobar pripovedač, Homer ili Šeherezada, svejedno, on ima svoje pravo ime. Pa kad se kaže Rale, zna se o kome je reč. Rale – odranije i u nekim krugovima poznat i pod kodnim imenima „Radule“ i „Raleks“ – priča svoju/svoje priče onako kako to čine pravi pripovedači: autentično, navlastito i vlastito, u svoje ime i pod svojim imenom, pod punom odgovornošću, pod punim doživljajem, sa istinskom proživljenošću. Otud „Rale“: prisnost je instantna, neminovna, zagarantovana.

Ovo ne govorim zato što znam čoveka, još malo pa pola stoleća. (Znam čoveka pola veka.) Govorim zato što pouzdano znam da i oni koji ga ne poznaju osobno, nakon čitanja njegovih pesama i priča postaju njegovi poznanici, drugari, ahbabi, jarani, kameradi, saučesnici u njegovoj priči – čak i ako nisu Raja- iz-Saraj’va. Tako to biva sa pripovedačima koji nenametljivo i nežno upisuju svoju priču u čitaočevo umno oko, u veliku, opštu priču kojoj je Sarajevo i glavni junak i mesto radnje i događaj-po-sebi, čak i ako se pripovest ne odvija u Sarajevu. Jer, ko je zbilja iz Sarajeva, čak i ako mu se mater nije tamo porodila, taj je rođeni Sarajlija činom ulaska u tu veliku priču. U koju se, rekoh li, ulazi lako, a ne izlazi nikad. Čak i oni koji poriču Sarajevo u sebi, ostaju zarobljenici magičnog grada.

Jer, Sarajevo je magičan grad. Takvim ga čine dve stvari: jutarnja i večernja svetlost, ona iznad Trebevića i ona iza Igmana, i pripovedači njegove velike povesti. Rale je, evo svedoči o tome i ova druga knjiga, magician, čarobnik, druid, činodejstvenik sarajevske priče. U toj priči nema onog što se van Sarajeva naziva „sarajevskim duhom“, nema mesta smehu na pogrešnim mestima – prava šega nikad nije ono što je očigledno; u ovoj priči, Raleksovoj, ima grada u ljudima, a ne ljudi u gradu.

Znači li to da Rale ne laže pripovedajući?

Naravno da ne.

Laže kao pas.

Kao pas na čiji je rep neko stao. Kao pas kojeg je neko namerno povredio. Kao pas čiji je trk pomalo u šreh. Laže onako kako laže svaki dobar Sarajlija i dobar pripovedač: nežno, tražeći lepotu i tamo gde je nema, merhametli, benevolentno, dobrohotno, primećujući sve nesavršenosti onog o kome piše i za koga piše, razumevajući da postoji zlo, ali nedoumevajući kako nastaje – jer, kad bi to znao, više ne bi imao rašta pisati – piše, dakle, sa svešću da laže, najpre sebe. Jer, sve je tako bilo kako Rale piše, samo što on zna da ima smisla pisati samo ako se toj stvari istinski i ljudski čudiš. Rale laže tako što ništa ne ulepšava i ništa ne nagrđuje, on laže zato što je njegova laž istinita. Jer to rade dobri pripovedači: lažu da nam daju utehu.

Šta je pisanje ako nije otkrivanje nesavršenosti sveta i čoveka, i uteha zbog toga? Obično drljanje. Rale ne piše iz malog mozga, nego iz čistog lica, ljudskog, začuđenog nad svetom, lica koje se ibretom ibreti, ali ne presuđuje. Ni kad osuđuje. I kad to čuđenje postane poezija, onda nema foliranja. Laž nije foliranje, naime.

Foliranti su prevarili vrijeme, kako kaže Arsen. Našli su neko svoje, misle: bolje, pa ga žive patvoreno, folirantski. Raletovo, pak, vreme jest njegovo i njegovih čitalaca, istinsko i naše, jer Raleks ne folira i ne vara. On nas samo laže: laže da smo bolji nego što jesmo. Jer, opet valja prizvati Dedića, i mala jutarnja nježnost i gorko noćno sjeme i te kako su vredni spasavanja od zaborava „istine“, one koju ispisuju historici i histerici, koju obdelavaju sveznajući pripovedači nezačuđeni nad bilo čim, koju propovedaju velevažni sujetnici. Jedino vredni, kad bolje razmislim.

Raletova laž jest jedina istina.

To je zato što je tačna. I lepa.

Čitajte, pa ćete videti.

Gorčin Stojanović 15. 05. 2023.