O meni možda nepotrebnom

Mislim da me majka rodila slučajno
U pauzi između dva abortusa
Znam da ih je imala puno
I pre i posle mog rođenja
Pričala mi kako joj je doktor rekao
Da rodi sad ili nikad
Kao da je dati život nekom
Poslednja šansa
Da se kupi nešto nepotrebno
I tako sam se rodio ja.

Majka je bila mršava i bleda
Slabotelesna i anemična
Verovala je u to da sam ja
Poslednja šansa da postane majka
Slabo se kretala i puno je ležala
Pričala mi je o opsesivnom strahu
Da se ne udavim
Pupčanom vrpcom
I da tako mrtav
A da to niko ne primeti
Plivam u vodi njene materice
Možda zato nikad nisam
Naučio da plivam.

Bio sam užasno mali
Sedam stotina grama
Bar tako kažu
Sve je bilo naporno oko mog rođenja
Kad je ocu čestitala
Neka babica  sa akušerskog
On ju je pitao
Da li smo majka i ja živi.

Onda je otišao u kafanu
I napio se do bola
I pitao kuma  

Koje mi je ime namenio
Kum je rekao
Da se zovem Trailo
Moj otac je ćutao i pio
A glumac Ciganović
Što je glumio sa Lepom Brenom
Rekao je da je ime ružno
Baš ružno
I onda su mi dali ime Slobodan
Jer sam rođen na Dan slobode
Kum se zove Boro Međed.

Majka me stalno pitala
Zašto ne radim stvari
Kao sva druga deca
A meni su druga deca
Bila dosadna i predvidiva
Radila su sve
Da bi dobila bravo od drugih

Ja sam odlazio u prodavnicu
Uzeo čokoladu
Stao u red
I čekao da me kasirka pita
Da li imam para da je platim
Onda bih se okrenuo
Pogledao u ljude iza mene
Uvek je bio neko
Ko bi platio tu čokoladu
I majka me uvek tukla
Pravdala se kasirkama
Govorila da je brukam
Mislio sam da tako štedimo
Ako neko drugi plati.

Majka me kupala u koritu
Velikom i plavom
Stavila bi korito na pod
I sipala u njega
Nekoliko lonaca vrele vode
I dok se para podizala
Gusto i polako
Ja sam zamišljao
Moje malo telo
Uvijeno u sedam zelenih velova
I optočeno zlatom Orijenta
Moji kukovi i moje ruke
Kretali su se nežno kao labud
Uz muziku koja nije postojala
Majka bi rekla
Da to ne radim
Jer je to izopačeno i sramno.

I onda bi me obukla u pidžamu
A otac bi na isto mesto na podu
Namestio prugu i mali električni voz
Klečao bih na kolenima
I gledao kako voz kruži
Majka kaže
Da sam tako kao i svi drugi dečaci
Ja bih se nasmejao
I nastavio da zamišljam
Kako mojih sedam zelenih velova
Lete do trećeg vagona
Dok stojim na vrhu lokomotive
A duga crna kosa
Doseže do ivice prvog.

Jednom sam je pitao
Zašto me rodila
Kad nisam kao druga deca
Majka me istukla
Najdužom varjačom
Onom koju je koristila
Kad iskuvava beli veš
Jurila me po stanu
Tukla me i plakala istovremeno
Onda je došla baba
I uzela joj tu varjaču iz ruke
Onda joj je moja majka rekla
Pustite me da ga ubijem
I Vi ste rodili skota.

Na kraju osnovne škole
Radio sam nekakav test
Nakon koga mi je debela žena
Rekla da ne upisujem tehničku školu
Niti išta da radim sa volanom
Ako hoću da imam obe noge
Jer sam nesposoban za to
Možda zato nisam naučio da vozim.

Stvarno sam se trudio
Da budem dobar
I da me mama vidi
Radio sam na radiju
I bio često na televiziji
Glumio u pozorištu takođe
Slikao se za novine
Da može to da čuva
Ali otac je kupovao sve primerke
Iz obližnjeg kioska
I onda su to cepali
I putovao sam i slao joj razglednice
I slikao se sa glumcima
Koje je moja mama volela
I slao joj albume sa tim slikama
Ona mi je rekla
Da se divi jednom dečku
Sinu njene koleginice
Koji je promenio oluke
Na porodičnoj kući
Neke od nerđajućeg materijala
Da traju dugo.

Kada sam bio mali
Ali i sada
Volim da gledam
Kad jedna kap kiše na prozoru
Krene da klizi na dole
I sretne drugu kap
One idu brže 

Ka dnu prozorskog okna
Onda se pretvore u mlaz
Padnu na zemlju
I ispare sa prvim suncem.

Boban Stojanović 17. 04. 2022.