Još se sećam

_____________Po Slamingu

Zaista, jesam sena,
Ali ne zaboravih palanačke karusele
I na njima lica cura, zanesena
Kao da su na karu sele.

Dok za kompjuterom slažem lego
Kockice, naravski, mrtav sam i beo,
Čak je gore nego da me nema, ali
Još pamtim: bio sam, ko mali,
Večno bos i moji tabani su znali
O zemlji više nego
Moj um, potom, za život cipan-ceo.

I premda mi lice zari plamen sveća
Zaupokojnih, i ovog se sećam:
Čovek seme paprati nađe li,
Razumeće šta vij vuka veli..

Koji srpski pisac
Ovo reče, stvar mi više nije znana,
Ni da li moje sećanje je lažno,
Ali  to nije toliko ni važno
Jerbo se tome stihotvorcu  danas
Ni ordinata ne zna  ni apscisa.

Ne zaboravih ni da i u našem dobu
Odjekuje gajem
Glas  kukavice, kao baba Jegda
U vječnoj crnini: Džugašvili Kobu,
Sina kmetice,
Osip Mandeljštam je pozvao na megdan,
I Dantes iz Gruzije ga je
Porazio hametice.

<7.2. 2017. 20:10>

Marko Vešović 07. 02. 2017.