9.11.

horde primoranih ljudi s rukama u džepovima koji izgledaju kao da im treba neka vrsta profesionalne pomoći a ona ne dolazi. tako mi je danas, nakon mnogo godina, izgledao interliber. kao ekskurzija izbezumljenih, odjevnih pogleda u pothodniku. iz nemoći kupio sam porculansku gljivu koja svijetli. ružna mi je. a sabrana djela mirka kovača kupio sam u knjižari, tamo gdje se kupuju knjige.

prilažem i jedan jeziv detalj. u toj nepreglednoj masi ljudi krstari visoka i tanka ali snažna pojava muškarca. izgleda spremno, nosi crnu alpha spitku s ustaškim grbom, maskirne cargo hlače, gojzerice za dubinsko šutiranje civila i tetovažu raspela na vratu. ne gleda knjige nego presreće poglede. jasno je što pokušava. on hoće da ga netko nešto pita. da ga je nešto pitam? možda ima nož. možda i ja imam nož. i onda? zato smo na sajmu knjiga?

kasnije na ručku ju. mi prepričava kako ga je prije dva tjedna u tramvaju punom pitome teladi neki mladi jurišnik iz čista mira nabio šakom preko naočala i pobjegao. nitko nije reagirao, samo je stigla ta šaka iz teleće tramvajske mase. skoro je ostao bez oka. nesumnjivo templarski podmladak. možda hrabri sin ovoga gospodina.

ju. se više ne vozi tramvajem.