Učini bar jedan pogrešan korak

Kada se od Barande krene dalje ka Pančevu kroz pusti Banat gde na hobitskim brežuljcima raste neko patuljasto drveće, i gde tiho teku Tisa i Tamiš, stiže se do mesta Jabuka. U tom seocetu ispred dragstora nailazim na neobrijanog čoveka u starom vojničkom džemperu koji sam protiv sebe igra šah, u licu crvenog kao taman dozrela jabuka obasjana sunčevim zrakama. Izvinim se što ga prekidam u partiji, te ga upitam koji je put za Pančevo. On diže pogled sa šahovske table i govori mi sledeće… “Na Kosovu i Metohiji, kao zapovednik svoje čete, baš tamo negde u blizini Drenice gde je stolovao Adem Jašari, neprijatelju sam preko megafona dreknuo: Želim vam srećan prolazak kroz minsko polje uz pesmu ‘Učini bar jedan pogrešan korak.’ Zamrznut ovim njegovim rečima gledao sam kako kraljicom igra naredni potez i daje šah-mat protivniku, onom drugom sebi. Do Pančeva sam merio svaki svoj korak, a evo i sada dok ovo pišem njegova sena me u stopu prati. 

Srđan Sekulić 13. 09. 2020.