San

Sinoć je sunčeva ptica
položila zlatno jaje
u gole, kvrgave grane starog oraha.
Iz njega se izleglo jutro
povijeno u maglu
zadojeno kišom.

Sanjala sam kako su nam porušili kuću
ostao je samo jedan bijeli zid
na njemu prozor.
Bol je bila stvarna, okrutna

Krhotine sna preživjele su buđenje.
zarivale su se u nebo mojih misli
kao meteori
suze Svetog Lovre
iz zemlje
s one strane sna

Sunčeva se ptica odmetnula
od svoje  nebeske krletke
poput  kukavice
podmeće svoju djecu zbunjenom drveću
jesu li blizu ili daleko
ti ljudi što ruše tuđe kuće
što ću s tim jednim zidom
s tim bolom
s tim snom?

 

Jagoda Iličić 26. 01. 2024.