Postoje oni dani kada se u nevakat po najjačem letnjem zvizdanu nađeš u Pljevljima, pa preko graničnog prelaza Jabuka pređeš na teritoriju Srbije i spustiš se u Prijepolje i Priboj. Ti su dani toliko čudni da se i meštani koje srećeš u tom delu Crne Gore i Srbije čudom začude kada te vide kako melanholičan hodaš ispod sjena munara i tražiš česmu pored Lima da se napiješ hladne vode negde u blizini silnih fabrika, tu baš kod industrijske zone. U tim nevakatima ahmedije hodža i mantije popova kao da na letnjoj sparini prašnjave lebde, u tim nevakatima dijete šutira loptu o zid svoje kuće i viče Jovetiiiiić, Bećiraj, Mitrović, Ljajić i gooool, a majka mu sa prozora namazanim parčetom hleba preti i viče Rasime, Marko, Jovane, Rašide ulazi u kuću da jedeš! Tada Sandžak zaklone brda i planine, plodni voćnjaci i traktori, a trobojke na obe strane granice ponosne se vijore i kao da pomalo od te gordosti po crnogorski crvene. Napustiš li Prijepolje u poslednji čas iliti vakat, pa u nevakat stigneš u Priboj, na ulazu te zatiče fabrika FAP. Tada se svom snagom otisneš ka Bosni i Hercegovini i zapevaš jednom glasno: “Ja sam FAP mašina, ja sam FAP mašina, fabrika automobila PRIBOJ!…Rambo vozi kamioooon, Rambo vozi, šalta vozi.” Lim se zeleni, zvone crkvena zvona, čuju se ezani, fabrička jutra dim iz dimnjaaakaaa… a ti voziš, šaltaš voziš!
Pljevlja-Prijepolje-Priboj
Postoje oni dani kada se u nevakat po najjačem letnjem zvizdanu nađeš u Pljevljima, pa preko graničnog prelaza Jabuka pređeš na teritoriju Srbije i spustiš se u Prijepolje i Priboj. Ti su dani toliko čudni da se i meštani koje srećeš u tom delu Crne Gore i Srbije čudom začude kada te vide kako melanholičan hodaš ispod sjena munara i tražiš česmu pored Lima da se napiješ hladne vode negde u blizini silnih fabrika, tu baš kod industrijske zone. U tim nevakatima ahmedije hodža i mantije popova kao da na letnjoj sparini prašnjave lebde, u tim nevakatima dijete šutira loptu o zid svoje kuće i viče Jovetiiiiić, Bećiraj, Mitrović, Ljajić i gooool, a majka mu sa prozora namazanim parčetom hleba preti i viče Rasime, Marko, Jovane, Rašide ulazi u kuću da jedeš! Tada Sandžak zaklone brda i planine, plodni voćnjaci i traktori, a trobojke na obe strane granice ponosne se vijore i kao da pomalo od te gordosti po crnogorski crvene. Napustiš li Prijepolje u poslednji čas iliti vakat, pa u nevakat stigneš u Priboj, na ulazu te zatiče fabrika FAP. Tada se svom snagom otisneš ka Bosni i Hercegovini i zapevaš jednom glasno: “Ja sam FAP mašina, ja sam FAP mašina, fabrika automobila PRIBOJ!…Rambo vozi kamioooon, Rambo vozi, šalta vozi.” Lim se zeleni, zvone crkvena zvona, čuju se ezani, fabrička jutra dim iz dimnjaaakaaa… a ti voziš, šaltaš voziš!