Miševi su mali, neugledni, a mačke omiljene, lijepe i mnogo važne. Miševe nikada ne primaju u društvo finog svijeta, a neke raskošne i pametne mačke u svom okruženju osvoje vremenom sve naklonosti, pohvale i pažnju. Miševi misle sve najgore o mačkama. Pred njima se sa strahom pojavljuju, kada su im u blizini jako ih uvažavaju, ukoče se, jedva mrdaju, postanu još manji nego što su, dobro se prepadnu, od mačaka, a i drugih bića najčešće bježe, sakrivaju se u rupe, u mrak zavuku, a kada ih je dosta malo se ohrabre, počnu trčati naokolo, pištati, cičati, svakakav nered praviti, sve što dohvate stanu nagrizati, okolo mrvice jesti, sve oko sebe nastoje unerediti, u svojem zboru svi isto ne prestaju ponavljati, svojim slabašnim glasićima sve najgore o mačkama, toliko se u svom udruženju deru da ih i same njihove glavice zabole, pa pošto ništa ne mogu mačkama onda se na kraju međusobno dohvate, jedni druge napadaju, za smrad i svakojaku štetu onog do sebe optužuju. Poneki od njih, opasniji, mašta da bi jednom mogao izrasti u štakora, oglodati sve oko sebe, a u društvu dva tri sebi slična i mačke ugroziti. Mačke ih ili proganjaju ili ih, kada im dodijaju, u polemusu pojedu, a kada ostare i svoje urade sasvim zadovoljne predu, spavaju, više ih i ne gledaju. Znaju da miševi grickaju, po noći šuškaju, naprave malo štete, ali srećom dugo ne traju, a po dobru ih nikada nitko ne spomenu, samo njihove tragove ujutro pometu. Mačke opet pohvale, već samo njihovo prisustvo rastjera nepoželjne glodare.
O miševima i mačkama
(bez ikakve pouke)
Miševi su mali, neugledni, a mačke omiljene, lijepe i mnogo važne. Miševe nikada ne primaju u društvo finog svijeta, a neke raskošne i pametne mačke u svom okruženju osvoje vremenom sve naklonosti, pohvale i pažnju. Miševi misle sve najgore o mačkama. Pred njima se sa strahom pojavljuju, kada su im u blizini jako ih uvažavaju, ukoče se, jedva mrdaju, postanu još manji nego što su, dobro se prepadnu, od mačaka, a i drugih bića najčešće bježe, sakrivaju se u rupe, u mrak zavuku, a kada ih je dosta malo se ohrabre, počnu trčati naokolo, pištati, cičati, svakakav nered praviti, sve što dohvate stanu nagrizati, okolo mrvice jesti, sve oko sebe nastoje unerediti, u svojem zboru svi isto ne prestaju ponavljati, svojim slabašnim glasićima sve najgore o mačkama, toliko se u svom udruženju deru da ih i same njihove glavice zabole, pa pošto ništa ne mogu mačkama onda se na kraju međusobno dohvate, jedni druge napadaju, za smrad i svakojaku štetu onog do sebe optužuju. Poneki od njih, opasniji, mašta da bi jednom mogao izrasti u štakora, oglodati sve oko sebe, a u društvu dva tri sebi slična i mačke ugroziti. Mačke ih ili proganjaju ili ih, kada im dodijaju, u polemusu pojedu, a kada ostare i svoje urade sasvim zadovoljne predu, spavaju, više ih i ne gledaju. Znaju da miševi grickaju, po noći šuškaju, naprave malo štete, ali srećom dugo ne traju, a po dobru ih nikada nitko ne spomenu, samo njihove tragove ujutro pometu. Mačke opet pohvale, već samo njihovo prisustvo rastjera nepoželjne glodare.