Razgovara s poznanikom za susjednim stolom, tako da se udvara djevojci za svojim stolom.
Osamnaestogodišnji mladić, očiju kao u borbenog psa, tupih i mutnih. Sreća da nije rat.
Onda kaže: “Moj dundo, onaj iz Mokošice, neki dan imao saobraćajku. Zabio se u Čeha. Prolazio kroz Trsteno, vidi osmrtnicu na platani, i zagleda se, vozeći, da vidi ko je to umro. A slova sitna. Vidio je samo ime – Ivo, kad se frontalno sudario sa Čehom. Eno ga, leži u bolnici, obje mu ruke u gipsu, pa mi govori: Odi sine, vidi koji je to Ivo umro u Trstenu.”
Ispriča to, onako usput, kad više nije znao čime bi se curi udvorio. Pa se sabere, gleda oko sebe bešćutno i hladno, smišlja, i započinje:
Na Zvekovici, u kafani
Razgovara s poznanikom za susjednim stolom, tako da se udvara djevojci za svojim stolom.
Osamnaestogodišnji mladić, očiju kao u borbenog psa, tupih i mutnih. Sreća da nije rat.
Onda kaže: “Moj dundo, onaj iz Mokošice, neki dan imao saobraćajku. Zabio se u Čeha. Prolazio kroz Trsteno, vidi osmrtnicu na platani, i zagleda se, vozeći, da vidi ko je to umro. A slova sitna. Vidio je samo ime – Ivo, kad se frontalno sudario sa Čehom. Eno ga, leži u bolnici, obje mu ruke u gipsu, pa mi govori: Odi sine, vidi koji je to Ivo umro u Trstenu.”
Ispriča to, onako usput, kad više nije znao čime bi se curi udvorio. Pa se sabere, gleda oko sebe bešćutno i hladno, smišlja, i započinje:
“General Gotovina…”