Ananke

Smrt je moj susjed. Dođe sama, ponekad od ranije dugo s nama, ponekad nenajavljeno, ili je neko ljutit, iz svojih razloga, donese, i sebi, i nama. Uvijek je ima. Uvijek je ovdje. Uvijek čeka. Pa pomislim: jesam li iz Sarajeva izbjegao u Samaru?

Zato stalno osluškujem. Okolo se ubijaju, jedan po jedan padaju. Tiho, sve tiše. Ne znam jesam li i ja već jedan od njih. Pucam li ili sam možda i ja već samo sjena, koja sama sebe vreba, sebe strpljivo na nišanu čeka?

Predrag Finci 03. 11. 2017.