Razbudio ga zvuk sa ulice, deset puta glasniji od zujanja stomatološke bušilice. Tek je svanulo, a oni opet uništavaju, pomisli ljutito.
Buka je mnogo jača od one u snu. Komšija se dogovorio sa investitorom da na mestu njegove dvospratne mahalske kuće sa brižljivo uređenim dvorištem, gde je godinama drveću i cveću delio terapiju, vodu i ljubav, ovaj izgradi višespratnicu. Tog jutra su buldožeri otpočeli sa rušenjem stare kuće. Od njihove nesnosne rike gubi se glas na kamiončetu “staro kupujeeem”, koji danas nekako neprimetno prolazi ulicom.
Sa terase, u pižami, vidi kako na nekom sporom sloumoušnu: telo susedove kuće se ruši, drobi, stenje od bola kao da mu je zemljotres zatutnjao pod stubovima i naterao ga da vrišti i slama se bez pogovora! Ogromne čeljusti dva buldožera žvaču zidove zajedno sa nameštajem koji se nije mogao izneti iz ove napadnute, zatečene komšijske ruševine koja je nekad bila dom. Navijački žagor rušilaca sasvim se uklapa u apokaliptični prizor sa mehanizovanim čudovištima kao glavnim junacima.
Zgrožen, skriva se u zadnji deo kuće gde mu je živela majka. Dočekuju ga onemeli Baster, Čarli, Stanlio i Olio, Fantom. Sede u svojim stolicama u bioskopskoj sali i bezglasnim pokretina ruku pozivaju ga da im se pridruži. Projekcija tek što nije otpočela.
Ranije se pitao kako bi reagovala njegova majka kada bi videla da je njena dnevna soba, u kojoj je godinama vodila žive kafe-razgovore sa svojim prijateljicama i koleginicama, sada preobražena u mini studio. Sigurno bi se naljutila zbog nereda, razbacanih kablova, sijalica, dasaka. Pa i zbog tragova obuće po njenom debelom persijskom tepihu.
Ali, mama, poslušaj me. Tamo kod komšije sav prostor se ruši, zavija od boli, a ovde se nešto gradi. Snima se lutkarski film „Nemo doba“.
Alter ego
Razbudio ga zvuk sa ulice, deset puta glasniji od zujanja stomatološke bušilice. Tek je svanulo, a oni opet uništavaju, pomisli ljutito.
Buka je mnogo jača od one u snu. Komšija se dogovorio sa investitorom da na mestu njegove dvospratne mahalske kuće sa brižljivo uređenim dvorištem, gde je godinama drveću i cveću delio terapiju, vodu i ljubav, ovaj izgradi višespratnicu. Tog jutra su buldožeri otpočeli sa rušenjem stare kuće. Od njihove nesnosne rike gubi se glas na kamiončetu “staro kupujeeem”, koji danas nekako neprimetno prolazi ulicom.
Sa terase, u pižami, vidi kako na nekom sporom sloumoušnu: telo susedove kuće se ruši, drobi, stenje od bola kao da mu je zemljotres zatutnjao pod stubovima i naterao ga da vrišti i slama se bez pogovora! Ogromne čeljusti dva buldožera žvaču zidove zajedno sa nameštajem koji se nije mogao izneti iz ove napadnute, zatečene komšijske ruševine koja je nekad bila dom. Navijački žagor rušilaca sasvim se uklapa u apokaliptični prizor sa mehanizovanim čudovištima kao glavnim junacima.
Zgrožen, skriva se u zadnji deo kuće gde mu je živela majka. Dočekuju ga onemeli Baster, Čarli, Stanlio i Olio, Fantom. Sede u svojim stolicama u bioskopskoj sali i bezglasnim pokretina ruku pozivaju ga da im se pridruži. Projekcija tek što nije otpočela.
Ranije se pitao kako bi reagovala njegova majka kada bi videla da je njena dnevna soba, u kojoj je godinama vodila žive kafe-razgovore sa svojim prijateljicama i koleginicama, sada preobražena u mini studio. Sigurno bi se naljutila zbog nereda, razbacanih kablova, sijalica, dasaka. Pa i zbog tragova obuće po njenom debelom persijskom tepihu.
Ali, mama, poslušaj me. Tamo kod komšije sav prostor se ruši, zavija od boli, a ovde se nešto gradi. Snima se lutkarski film „Nemo doba“.