Struk sporiša

Evo jedne stvari o kojoj ne sporiš:
Vidio već nisi sto godina sporiš
I toliko njegov oćutio miris
U kojem se krije još boginja Iris.

Ubrah njegov stručak što ga lahor nina
Kraj groba koji je blizu Gordanina
I uveče zaspah, s njim u ruci, lako
Kao da sam ljuljan papljanskim oblakom.

I obreli smo se nas dvoje u šumi
Gdje voda mrmori, lišće klena šumi
O mnogom što skupa u davnini snismo

I ti posegnula da Svetim si Pismom
No mrtvim rukama preteško je bilo
I spuznulo, za čas, u kal, moja vilo.

<14.9. 2016.>