Sećanje na 2011. godinu

Beše to godina kao i svaka druga.

Ratovi kojima se nazirao kraj
nastaviše da traju i donose prihod.
Primirja koja nikad nisu zaživela
nastaviše da umiru.

Dva diktatora odoše u prah i pepeo, a jedan naslednik
krvlju umaza presto i učvrsti ga. Drugi se probudi,
protrlja oči i naredi narodu
da mu ispeva ode zahvalnosti
kakve je pevao njegovim precima.

U džunglama su crkavali drevni jezici,
a u epruvetama stasavala deca
koja će čitati Knjigu o džungli.

Na visoravni, uvek tuđoj,
cvetala su polja maka zalivena krvlju,
a bankari su sabirali i oduzimali.

Sloboda štampe zarobila je narode i ljude,
na severu i jugu otapao se sneg,
a pesnici su i dalje čekali na stepeništima bogatih.

365 dana u godini
porno glumice su se grčile u orgazmu i vrištale.

James Bond je i dalje ubijao lako, rutinski
i pokazivao biserni osmeh – zbilja, ne znam da li je
reklamirao pobedu ili pastu za zube.
Sit svojih poraza i tuđih pobeda, poželeo sam da zaspim,
ali dođe američki san i razbi moje snove.

Enes Halilović 08. 10. 2013.