Njen se miris skriva ispod sača na drvima u žaru pepela u tragu ćumura
U papirnoj masnoj kesi starca koji se po snežnoj mećavi uzbrdo penje da je u mahali sa unucima u slast izjede a iz kese oblaci pare uzdižu se kod Allaha i sneg se topi, pa opet sve jače veje, veje,veje
Kosovska pita filija najdraža mi pepeljasta bajka
Pramičak mirisa njenog osetio sam kada se od Gorice krene ka Ciglanama kroz Tepebašinu… Onda kada sam u odrazu stakla na prozoru video nanu Ramizu vitraž grada Sarajeva!
I dalje je tražim u korenu zemlje, ispod pokisle strehe, krovove na četiri ili dve vode tu kosovsku pitu filiju pepeljastu bajku i balkansku majku koja je po tmurnom sivkastom danu odlučila da nacepka drva i na užarenoj ringli šporeta spremi sinu da jede Lejla
Gledam je kako bremenita spava i sanja budućnost našega deteta dok se u tim svojim slatkim snoviđenjima smeši Ne brinu je munje, gromovi, nabujala Miljacka od teškoga dožda i malaksalo pojanje ptice drozda, tamna senka Trebevića u daljini nit potoci vode sa Buća Potoka koji se slivaju ka nama u dolini
Ona spava i sanja nafaku stvorenja koje u svom stomaku nosi nema ni struje ni vode samo se mujezin ponekad na razglasu oglasi a ja se čudim kako? Uz pomoć Boga verovatno!
Mrak je, struja konačno na sekund dolazi a sa televizije neljudi to iskorišćavaju pa prete novim ratom! a ja bih tako želeo da spavam sa njom, sve da zaboravim da mi se projektor snova upali i da gledam kako na 35-milimetarskoj traci prve korake u zelenoj travi pravi naše malo zlato.
Sarajevska čikma
Filija
Njen se miris skriva ispod sača
na drvima
u žaru pepela
u tragu ćumura
U papirnoj masnoj kesi starca
koji se po snežnoj mećavi uzbrdo penje
da je u mahali sa unucima u slast
izjede
a iz kese oblaci pare
uzdižu se kod Allaha
i sneg se topi, pa opet
sve jače veje, veje,veje
Kosovska pita filija
najdraža mi pepeljasta
bajka
Pramičak mirisa njenog osetio
sam kada se od Gorice krene ka Ciglanama
kroz Tepebašinu… Onda kada sam
u odrazu stakla na prozoru
video nanu Ramizu
vitraž grada Sarajeva!
I dalje je tražim u korenu
zemlje, ispod pokisle strehe,
krovove na četiri ili dve vode
tu kosovsku pitu filiju
pepeljastu bajku i
balkansku majku
koja je po tmurnom sivkastom danu
odlučila da nacepka drva
i na užarenoj ringli šporeta
spremi sinu da jede
Lejla
Gledam je kako bremenita spava
i sanja budućnost našega deteta
dok se u tim svojim slatkim snoviđenjima
smeši
Ne brinu je munje, gromovi,
nabujala Miljacka
od teškoga dožda
i malaksalo pojanje
ptice drozda,
tamna senka Trebevića u daljini
nit potoci vode
sa Buća Potoka
koji se slivaju ka nama
u dolini
Ona spava i sanja
nafaku stvorenja koje u svom
stomaku nosi
nema ni struje ni vode
samo se mujezin ponekad
na razglasu
oglasi a ja se čudim
kako?
Uz pomoć Boga
verovatno!
Mrak je,
struja konačno na sekund dolazi
a sa televizije neljudi
to iskorišćavaju pa prete novim ratom!
a ja bih tako želeo da spavam
sa njom,
sve da zaboravim
da mi se projektor snova upali
i da gledam kako na 35-milimetarskoj traci
prve korake u zelenoj travi
pravi naše malo
zlato.