Ručaju dva kompjutera

Novo je doba.
Ručaju dva kompjutera, veli Gordana,
Koja proba izgnati bolest iz svoje kože.
Ručaju dva kompjutera, ona će ponovo, kao za se.

Još jednom se okrenem do škripa stolice
Da se nagledam čovjeka
Koji desnom šakom
Po tastaturi udara jako,
Kao da po sofri moje majke grad pada,
A lijevom, neprestano, ko reda radi,
nasumice po tanjiru nabada.

Ona tu, pored njega, kao po dogovoru, isto…

Možda se dopisuju ta dva lika,
Veli Gordana, nasmija se i
O porculan zvecnu kašika.