Pseto

Ima u gradu jedan pas kojeg svaki dan sretnem,
ili kroz okno spazim dok piće mi niz grlo cvrči,
ne mogu da ga ne uočim, jer taj psić uvijek trči
Zaplešu utvare noću, no stvora tog ne smetnem,

već šapćem kao da tu je: daj, urazumi se, pseto,
znam da te more opake brige, ali odbaci sve to!
Za obojicu bilo bi bolje kada bi prestao da trčiš,
ja pored tebe i ti uza me spokojno da se skvrčiš

Podnosili bismo lakše tegobnu čamu i tjeskobu
koja nas slama i krši, jer smo u turobnom dobu,
glavicu dok ti milujem, jer bio bi voljeno štene,

ti da isplaziš jezik, i lizneš nježno po licu mene
Kazivao bih ti o tuzi, za koju ne znaš i ne haješ,
a slušao bih te pomno kada o jadu svom zalaješ