Priviđenja

 Kao lepuh maslačkov lako
Jato vranje što s krova se vinu
Mog potkrovlja uletje s grakom
Na misu za dušu Gordaninu

Među nama od leda bedem
Na nju pada snijeg usovskim rpama
I od raskršćā mi je sva planeta
A nemam plan svijeta
I često mi je kao da jedem
Sa stolnjaka u zakrpama

Eh da mladi smo pa da
Meni na um ne pada
Dok gledam ti oči da ima
I sunca na nebesima

I začuh glase grlica
Bjelopoljskih iz doba
Gimnazijskog i još pamtim:
Raznizale se hiljade
Vilinskih ogrlica
A biser što u travu pade
Na suncu jutarnjem plamti
Sa tvoga groba.  

<29. 4. 2016.>