Pitanje o samoubojstvu

Pita me jedan moj poznanik, povjesničar književnosti, koga naročito zanimaju slučajevi umjetnika samoubojica, posebno pjesnika:

Da li se Lautréamont ubio?

Da li se Victor Segalen ubio?

Da li se Jesenjin ubio, ili je ubijen, kao što neki odnedavno tvrde?

Uopće, osim onih velikih o kojima je već poznato da su život završili digavši ruku na sebe, da li znam da je na taj način skončao još neki od takvih – od onih koji su za sobom, osim tog pitanja o samoubojstvu, ostavili neki dublji trag?

U traženju odgovora na takva pitanja, kažem ja, pišu se učene rasprave. Ali čemu? Tim prije što takav trag nisu za sobom ostavljali samo oni veliki, već i ogroman broj čestitih i radinih ljudi koje zovu “običnima”.

Zašto je važno znati da li su se takvi ljudi ubili ili su umrli smrću koju zovu “prirodnom”?

Oni su ovako ili onako mrtvi, ali je živo ostalo ono što su uradili.

Oni nisu cijeli umrli.

Pravo pitanje koje treba ja da postavim, ili taj moj poznanik povjesničar književnosti, ili koje ti, čitaoče, treba da postaviš sebi, glasi:

Da li sam se ja ubio?

Odgovor na to pitanje kazat će ti jednu od najbitnijih istina o tvom životu.

Nikola Bertolino 02. 05. 2012.