Orač

Ja nisam orao polja
Nit njive meke crne
Da bih naša polugu zlatnu…
Već da bih gledao srne.

One bi s kraja oranice meke
Njuhom pitale šta to radim
A ja bih zaustavio konje
Da se pogledom zasladim.

Ja nisam orao polja
Da bih u brazdi našao zlato
Već da bih na nebu, iznad glave
Ptica gledao jato.

A one ko pčele u roju
Sve bliže zemlje crne
Pa ne znam u šta da pogledam prije –
U njih ili u srne.

Ja nisam orao polja
Da bi proniklo zrno i klas
Već da bih jata ptica
Nad svojom glavom
Slušao cvrkutav glas.

Orašak smeđi da bih našao
Ja nisam zemlji okretao lice
Već da bi na dohvat moje ruke
Sletjele s neba ptice.

Orač sam bio vazdan žedan
I konji moji bosi
Kupismo s cvijeta kapljice
Kad noću bašta porosi.

Za mnom se brazde otezale,
Duge i crne kao noć
I nisam branio psu ni čovjeku
Kroz moje oranje proć.

Sad u oranju mom
Gdje mi kapljica znoja pade
Rogati stigli odnekud
I krv u njemu sade.