Očevi rokovnici

Među najmilijim mi stvarima
što ostadoše iza oca,
njegovi su radni rokovnici

Krupnim dlanovima izlizani
Vremenom otučeni
Tegetni, smeđi i tamnozeleni

Nosao ih je po gradilištima,
studenim zgarištima, birtijama,
po hercegovačkim sokacima i selima
poleglim u ratu

Unutra:
skice, brojke, krokiji tlocrta,
s par poteza načinjena krovišta

Imao je sigurnu ruku,
nerv za prostor
i živu, raspjevanu liniju
Znao je gledati

U najmanjem, smeđem,
poviše kalendara za 2001,
dva puta podcrtan
moj stari broj:

IGOR
061 – 536 – 204

Zovnuo bi uveče,
pitao, dajem li ispite, imam li šta jesti…
Navij sat, poslaću ti ujutru, busom, nešto para,
rekao bi prije pozdrava