Munib iz Međeđe

Jelde
Ništa od ove naše Bosne
Rascijepilo jen po pola
I metlo ove politićare
Da je srede
Ko da vucima daš
Ovce na ćuvanje

Imam ti ovo kafane
A slabo poso iđe
Neko naš kad prolazi
Vudan svrati
Ovi njihovi neće
Ko vele: Pogan Turćin
Pogano mu piće

Vratili smo se
Žena i ja davno
Odma iza rata
Mešćini, bila je ’98.
Ljeto a Drina
Miruši ko najljepša
Cura ne teferiću

Osto bi i ja u Sarajvu
Al bila ona jena
Šemsa s Alipašina
Možda je znaš
Jena glava stotinu avaza
Nisam je vala
Mogo slušat:
Seljacima je valjo rat
Ne bi to vidjelo grada
Da ne bi Karađića
Šta ćeš
Mile ostaje mile
Da ga rijećemo
U Pariz metneš

A pobjegli smo ispod
Noža slućajno
Uskopistila se snaha:
Vozi me djevere
Vozi ako Boga znaš
Babi u Titoriće
Ja ti voden ne smijem
Zaspat pored ćetnika
Zaklalo mi nanu
U onom ratu
Kako da him vjerujem

Poraj moje pameti
Svih nas šestero
Hamzića bili bi rahmetli
Od ćetnićke ruke

Vidiš onu stijenu nanamo
Iznad ceste, nanam lijevo
Kod okuke
E od nje ti živimo
I brat i ja i naše famelije
Iz nje vadimo granit
Kad neko traži
Za crkvu il džamiju
Sveno
Za kuće gotov i ne išću
Skup je to kamen
Nejma obićan ćojek
Kuveta za tu rabotu

E vidiš onog mi malog
On ti trenira karate
I treba dajde
U reprezantaciju Republike Srpske
Samo đe ću nać pare
Da mu platim
Kartu do Banjaluke
A kamo l šta drugo

A ono cure za šankom
Osmi je razred
Najbolja ućenica u školi
Valja mi je slat
Jal u Sarajvo, jal u Višegrad
U gimnaziju
Al otklen
Izbi mi hljeb
I crno ispod nokta

Jah, obećavo je Alija belćim
Da ćemo jest
Zlatnim kašikama
Kad se rat svrši
I da će parama
Od muslimanske braće
U Bosni napravit
Evropsku Saudiju

Ne lipši magarće
Do zelene trave
Ko da je Arap budala
Da goji nolke
Lopove što su
Kružili oko njeg
Ko hađije oko Ćabe