Kalesijo, moji drumovi

Bole me ove godine
Kurcu prosvirane
Boli me kad kažeš šta ti fali, žive ljudi i tako,
Nisi ti superstar ni sharon stone
Iako volim kad prekrižiš noge
Te najbolje noge Kalesije,
Nisi ti sunce znala da život obara najtalentovanije
Jer vi ste foleri koji uvijek misle da mogu
Da se provuku kroz iglene uši
U zadnji čas
Da im je suvišan znoj
Zato i završite kao narkosi ili prosjaci
Budi sretna što još ne moliš marku na cesti,
Boli me kad vidim u tvojim očima propalicu koju voliš,
A nikad to ne pokazujes osim kad izlazimo iz kladione
pa mi tutneš dvadeset maraka i kažeš evo ti za šminku mala,
Boli me što sam starija od svoje majke
Kad je imala nas dvoje i firmu,
A još mi dodaje hljeb i kaže neka te kćeri tu
Pa šta i da ostaneš još jednu godinu,
Boli me Amerika bato i ona mala zaostala frizerka
Koja s fejsa poručuje kako su snovi dostižni,
A ja u četiri kvadrata s balkonom
Pišem pjesme, žicam za cigarete
I gledam tuđe tragedije koje to nisu
Tu obijest privilegovane kaste da naruči
Pet šamara za kuju
Koja ne zna da šuti,
Gledam kako se okreću s boka na bok
Na plažama
I pada mi tacna
Jebe mi se, još sam tu ove sezone,
A onda ili trt ili smrt