Jakov se moli Bogu, ujutro odlazi na rad u Hrvatsku. Sretan je što ima putovnicu pa za razliku od komšija muslimana može preko granice.
Doma ostavlja ženu i troje djece. Ona je radila u seoskom dućanu, ali dućan je propao čim je došla korona, pa je ostala bez posla.
Ali neka, misli Jakov, naradit će on novca za oboje. A tko zna, možda je i bolje da je ona uz djecu. Svako zlo za neko dobro. Kad god je čovjeku teško, treba izgovoriti neku poslovicu.
Diže se ujutro u pet.
Glava mu je malo mutna, drijema u kombiju, kotači kako prelaze po makadamu, tako glavom kucka po staklu.
Rasanjuje se na granici.
Izlaze van, stavljaju maske, skidaju maske da ih policajac identificira.
Stižu Bosanci!, našalio bi se jedan.
Policajac ga hladno pogleda. Nije vrijeme za šalu.
Odlaze na testiranje, pa će sutra kad stignu rezultati svi na gradilište.
Ni muško ni žensko u skafanderu gura mu u nos slamku. Kao ono kad su njih dvoje ašikovali, pa bi se on ispružio niz duboku travu i zadrijemao slušajući oko sebe zrikavce i druge bube, a ona bi ga budila barkajući ga po nosu suhom travkom.
Sutradan, dolazi poslovođa, pa mu onako s maskom izdaleka govori:
Ti ne ideš, pozitivan si!
Kako, bolan, pozitivan, zdrav sam ko tenk! – očajan je Jakov.
A njemu maska crveno-bijela, kao da je nogometni reprezentativac.
Jakov
Jakov se moli Bogu, ujutro odlazi na rad u Hrvatsku. Sretan je što ima putovnicu pa za razliku od komšija muslimana može preko granice.
Doma ostavlja ženu i troje djece. Ona je radila u seoskom dućanu, ali dućan je propao čim je došla korona, pa je ostala bez posla.
Ali neka, misli Jakov, naradit će on novca za oboje. A tko zna, možda je i bolje da je ona uz djecu. Svako zlo za neko dobro. Kad god je čovjeku teško, treba izgovoriti neku poslovicu.
Diže se ujutro u pet.
Glava mu je malo mutna, drijema u kombiju, kotači kako prelaze po makadamu, tako glavom kucka po staklu.
Rasanjuje se na granici.
Izlaze van, stavljaju maske, skidaju maske da ih policajac identificira.
Stižu Bosanci!, našalio bi se jedan.
Policajac ga hladno pogleda. Nije vrijeme za šalu.
Odlaze na testiranje, pa će sutra kad stignu rezultati svi na gradilište.
Ni muško ni žensko u skafanderu gura mu u nos slamku. Kao ono kad su njih dvoje ašikovali, pa bi se on ispružio niz duboku travu i zadrijemao slušajući oko sebe zrikavce i druge bube, a ona bi ga budila barkajući ga po nosu suhom travkom.
Sutradan, dolazi poslovođa, pa mu onako s maskom izdaleka govori:
Ti ne ideš, pozitivan si!
Kako, bolan, pozitivan, zdrav sam ko tenk! – očajan je Jakov.
A njemu maska crveno-bijela, kao da je nogometni reprezentativac.