Sećam se: Jadro keksa u ladici pored frižidera; žutog šećera u komadima, nepravilnog oblika.
Sećam se: fotografija cvetova, isečenih iz kalendara, u trpezariji, na svilenim bledo zelenim tapetama, sa reljefom koji zapinje pod prstima.
Sećam se: polubelog hleba sa puterom i ušećerenim medom, u metalnom tanjiru, na peći.
Sećam se: polubelog hleba namrvljenog u čaj, za doručak.
Sećam se: drvene daske, okrugle, i stare varjače, napukle. Svih sto četrdeset i sedam plastičnih čaša od jogurta, ispod sudopere. Sećam se kula i gradova koje smo tim čašama zidale.
Sećam se: otomana u salonu, i telefona. I crvene čoje. I dva dedina šešira koja su nam posle služila za igru. Tebi verovatno za uspomenu. Sećam se pasulja i pite, razvijene. Sećam se velike metalne kutije, od marmelade, u kojoj si čuvala brašno. Sećam se svih zemljanih saksija sa ledenom (Aptenia cordifolia). I onih velikih krpa kojima si uveče prekrivala prozore.
Sećam se: velike sobe, tri ormana, tri kreveta, šest stolica i stalaže sa kompotima i pekmezima. Sećam se ogledala sa onim malim crvenim knjigama. I prepariranog fazana.
Sećam se: tranzistora i kestenja s kojima si spavala. I kako si uvek znala koji je donji deo jorgana. I ledene vode u kupatilu i mirisa sapuna. Sećam se i šerpi sa tufnama. Kuvam u njima.
Samo mi miris limuna, iz tvoje kose, sve više iz sećanja izmiče.
Ive Lole Ribara 50
Sećam se: Jadro keksa u ladici pored frižidera; žutog šećera u komadima, nepravilnog oblika.
Sećam se: fotografija cvetova, isečenih iz kalendara, u trpezariji, na svilenim bledo zelenim tapetama, sa reljefom koji zapinje pod prstima.
Sećam se: polubelog hleba sa puterom i ušećerenim medom, u metalnom tanjiru, na peći.
Sećam se: polubelog hleba namrvljenog u čaj, za doručak.
Sećam se: drvene daske, okrugle, i stare varjače, napukle. Svih sto četrdeset i sedam plastičnih čaša od jogurta, ispod sudopere. Sećam se kula i gradova koje smo tim čašama zidale.
Sećam se: otomana u salonu, i telefona. I crvene čoje. I dva dedina šešira koja su nam posle služila za igru. Tebi verovatno za uspomenu. Sećam se pasulja i pite, razvijene. Sećam se velike metalne kutije, od marmelade, u kojoj si čuvala brašno. Sećam se svih zemljanih saksija sa ledenom (Aptenia cordifolia). I onih velikih krpa kojima si uveče prekrivala prozore.
Sećam se: velike sobe, tri ormana, tri kreveta, šest stolica i stalaže sa kompotima i pekmezima. Sećam se ogledala sa onim malim crvenim knjigama. I prepariranog fazana.
Sećam se: tranzistora i kestenja s kojima si spavala. I kako si uvek znala koji je donji deo jorgana. I ledene vode u kupatilu i mirisa sapuna. Sećam se i šerpi sa tufnama. Kuvam u njima.
Samo mi miris limuna, iz tvoje kose, sve više iz sećanja izmiče.