Gurđijev

“Rituali Sufijskog reda”
Gurđijeva i De Hartmana
bude u meni
sliku
progona
Egejaca.

Svedočili su tom
događaju
moji preci…
a meni su se javili
jedno veče
sveci,
i rekli mi:

“U igri derviša
čućeš
melodiju
koju je komponovao
jermenski Grk.
Videćeš grad
Kostur,
i jedan tanki minaret,
a iznad tog minareta
oblak crn
kao kakav kožuh mrk.”

Gunj! Ne kožuh!
Pomislih u tom trenutku
Priviđenja
pa probah da viknem.
Na Kosovu smo to
zvali “gunj”!

Tada se opet javi svetac:
“Na arapskom “gunj”
kažemo “suf”
odatle “sufije”,
Sergios

sine.
No idi gradu
Kosturu
ne budi srdit
Srđane sine,
Sergije dete.”

Tad drugi svetac
svetlijeg orela
stade zboriti:

“Videćeš jedno
ćirilično
Ћ
U Kosturu gradu…
i žene u crnom
sa crnim krstom na čelu.
Biće i jedan derviš star,
ishabane odeće….
Priđi mu i reci:
Sv. Dimitrije
iz grada Soluna
šalje me.
I on će ti
ne brini
pokazati put,
gde te čekaju
Gurđijev i De Hartman,
Grk i Rus,
Mesec i Krst”.