Govno

Zrak je gust poput tla.
Snijeg padajući
ne pada
nego jest.
Zuji.

Pseće govno
pada u bjelinu.

Pomislila sam –

“Čudno”,
(baš mi je to bilo čudno),

“Govno je palo na snijeg,
a ne snijeg na govno.”

U svim ostalim slučajevima
govno bi sve usralo,
ali ne i sada,
kada je poput skulpture
bezmirisno izviralo
iz svog pijedestala.

U toj bjelini,
na toj čistini,
u tom ničemu

ono je doista bilo –

ČISTO DJELO.