Dvije pjesme

U NEKOM DRUGOM ŽIVOTU

U nekom drugom životu
lovac će spustiti karabin
i shvatiti da je kukavica i hulja

U nekom drugom životu
svrgnuti kralj shvatiće
da su mu učinili uslugu

U nekom drugom životu
moj otac će biti bolji
a ja gori otac nego u ovom

U nekom drugom životu
shvatiću da zabava nije sreća
i da ljubav nije samo radost

U nekom drugom životu
zagrlićemo se dušama
na samom početku
i onda uživati u telima drugih

U nekom drugom životu
naučiću da kažem ne volim te
i da ne izbegavam bol 

U nekom drugom životu
neće se svako zatvoriti
u sopstveni promašaj
misleći da je jedini na svetu
kome se to dogodilo

U nekom drugom životu
doći će ljudi iz ovog života
da mi kažu kako imaju osećaj
da me već znaju odnekud

U nekom drugom životu
neću pisati
i ništa od ovoga mi neće pasti
na pamet

U nekom drugom životu
ubiću čoveka
jer neće biti pisanja
da me spasi od ludila

KADA MI UMRE OTAC

Kada mi umre otac
neću imati više koga
da pitam
za neslućenu jezičnu nijansu
koja otvara pukotinu
na zidu tamnice
maternjeg jezika

Kada mi umre otac
neću imati više na koga
da se ljutim
što mi je srce sedo
od odustajanja

Kada mi umre otac
reći ću sebi
ono što se nisam
usudio da kažem njemu
i reči će odzvanjati
u onom delu duše
koja je ostajala u senci oca
a sen će oca ploviti nema

Kada mi umre otac
počeću da ga upoznajem
odgonetanjem zapisa
po rubovima knjiga
držeći malo
ogledalo u ruci

Kada mi umre otac
zastaću negde na Dorćolu
pred procvalim stablom
i neću osećati ništa
slučajni će prolaznik
prijatelju ispričati
očevu dosetku
koja luta svetom
poput njegove dece