Tišine što će roditi

IZA STEPSKIH TIŠINA

I zato sada
Kriška martovskog žira priseća kiše
Putarak je zalutao i sabrao strane, išle su belom krznu i naručju
Sađene su vlasi tumaraljke u tački spoznaje rupčasto crne
__________________________________tišine što će roditi
Stidljiva ramena
Nastaju
Topli tragovi neznanaca na krajevima
Dignuta ruka umrljanih stakala
Odlazi i postaje
Mrvica sećanja utkana u vene mladosti
Skrivam mrvicu
Leptir i noćni cvet
Otvori prozore, znam da nisi tu

JER

Jer će povrediti godine i deca
I lajanje puštenih čuvara
Zaboravljeni vašarski baloni u duhu bubamare
I sove u noći bez mesečine
I ti sam, bez stršljena i mene

Ugasiće sijalicu još jedna tvoja knjiga, a ti, ti ćeš davati
Osmeh i podsmeh

KAZALJKE I LEDENICE

Pletenasto posmatranje još jednog pasusa

Rado bih bila negde, radije izrekla i isekla
Što me ne vidiš?
Idi! Ne trebaš mi, ni ti, ni bilo ko. Idi!
Pusti moje, meni, ništavilu, tišini
Žmurim, kada ugledam, ne želim da me vidiš
Šta će lekovi sećanju?
Nisam ti svoje rekla. Idi i ne vraćaj se
Ni ne znam te, ni ne želim
Šta god da si, deluješ daleko sa sve tim pokretljivim obrazima
I dodirima očiju
Poručuješ, to prolazi, ali kroz mene
Ovaj nakrivljeni dan je samo duh, neću dug, ne posmatraj nebo, ni mene
Reći ću ne, neću da čujem, samo ću reći i nalepiti flastere
Trebalo bi da naučiš imena tih nepouzdanih listova što ti skrivaju pola lica
Samo tada zeleno se rukuje i zamišlja
Kazaljke i ledenice