– Čim sam se rodio – odmah se razbolio. U bešici bolovao i svi mislili da neću dugo. Babo išo hodžama da mi zapišu, seoskim hećimima, i ko zna u koga sve još nije čudo isko. Svi mu jedno kazivali: neće mali dugo. Majka me ljuljala i plakala – znala jadnica da me može umjesto uspavati, usmrtiti. Kad bih usnio, odmah bi me budila, pa opet iznova – ljuljala i ljuljala. Prolazili tako dani, a ja nikako da izdahnem. Babo ništa nije radio – njive počele zarastati, a stoka, ja od gladi, ja od prepuna vimena, zapomagati. Komšije ćulile sa strane ne bi li smrt uhvatili na djelu, a babu, kad bi ga sreli, tapšali po ramenu.
– I kako preživi?
– Jednog dana došo filanac da popisuje duhan. Kad je vidio babu onako snuždena, pito ga šta mu je, i babo ga doveo u kuću, da i on vidi dijete na samrtnoj postelji. On me pogledo i reko: Neće mali bez trnova koca.
Bolest
– Čim sam se rodio – odmah se razbolio. U bešici bolovao i svi mislili da neću dugo. Babo išo hodžama da mi zapišu, seoskim hećimima, i ko zna u koga sve još nije čudo isko. Svi mu jedno kazivali: neće mali dugo. Majka me ljuljala i plakala – znala jadnica da me može umjesto uspavati, usmrtiti. Kad bih usnio, odmah bi me budila, pa opet iznova – ljuljala i ljuljala. Prolazili tako dani, a ja nikako da izdahnem. Babo ništa nije radio – njive počele zarastati, a stoka, ja od gladi, ja od prepuna vimena, zapomagati. Komšije ćulile sa strane ne bi li smrt uhvatili na djelu, a babu, kad bi ga sreli, tapšali po ramenu.
– I kako preživi?
– Jednog dana došo filanac da popisuje duhan. Kad je vidio babu onako snuždena, pito ga šta mu je, i babo ga doveo u kuću, da i on vidi dijete na samrtnoj postelji. On me pogledo i reko: Neće mali bez trnova koca.
– I ti preživio…
– Vidiš đe jesam…
– Ali šta je filanac uradio?
– Ništa. Znao.