Kaže – bila u K. ta jedna trafika pa su i nju zatvorili.
Narod onda izišao, iznio grobljanske lampione i popalio ih na ulici oko trafike.
Eto tako je.
A i ta K. – ko je vidio da se gradom zove mjesto sa pet stotina duša. Eto, kako su krenuli, u nas će svaka kuća bit općina. Ðe tri čeljadeta na jednom mjestu zateknu – odma more bit općina. Ispunjava uslove.
Eto tako je.
Koliko vas je u selu, pitamo.
Srba ili Hrvata, pita on.
Ma svih, kažemo.
Ujak žmiri i broji naglas. Dođe do broja trideset i devet. Onda broji Srbe. Zaključuje – vide, ispade još da smo neka većina.
Eto tako je.
Poslije objašnjava gdje je njihovo groblje. Došli su ti njiovi iz Bosne pa je većina nekud pobjegla dalje kad su vidjeli đe su došli i da nema od ta posla ništa. Ali ovi što ostadoše nisu mogli u naše groblje, pa su svoje organizirali, tu i tu.
Eto tako je.
A onda moraju rušit i te naše spomenike što vrijeđaju osjećanja. I to sad rade. Jebiga, i to je poso sad.
Pa šta su spomenici koji vrijeđaju osjećanja – pitamo.
Pa ono, bio neko borac, pa pogino, pa na spomeniku slika u uniformi, na primjer. To sruše. A neđe je dosta da je ćirilica. Zavisi kakvi ti je taj što iz te komisije iziđe na teren, to će reć na groblje.
Pa dobro, ali pokojnik tu i dalje leži, mora pisati ko leži, šta rade kad sruše? – pitamo.
A šta – ništa. Srušiće, mislim, jednom i ostale i nikom ništa. Kakve veze ima. Nema ni nas ni njih. Jaka stvar. Al nas ne smiju ni pamtit da smo bili, to ti je jedina razlika.
Eto tako je.
Devetoro nas je umrlo u posljednjih mjesec dana, niko nije doživio sedamdesetu. Devetoro – tu računam i naše i njiove.
Eto tako je.
Pitamo šta ima kod njega, hoće li mu država obnoviti sve ono srušeno tokom zemljotresa.
Kaže – ne može, nemam OPG.
Šta nemaš?
Fali mi papir da sam OPG, a bez toga ne može.
Pa šta je OPG? – pitamo.
Obiteljsko poljoprivredno gospodarstvo.
Pa šta si ako nisi to, imaš ovce i radiš bašču, pa nisi broker na berzi – čudimo se.
On sliježe ramenima.
Džaba, moram imati potvrdu da radim zemlju, a ja radim P-ovu zemlju, a P. je u Australiji. Svoju ne radim jer divlje svinje sve pogaze. Imam pet puta više zemlje nego P. – al šta mi vrijedi. Njegova je uz selo, svinje neće prilazit tako blizu. On jest poslo papire, al Australija nije u Evropskoj uniji i onda mi treba taj nekvi apostol. Pečat neki. A tog apostola moram ganjat po Zagrebu, ne znam ni đe ni kako. E, a ko ima vezu, more bez svega toga. Puno su ti para neki na toj obnovi uzeli. Ja sam sitna riba.
Eto tako je.
Pa kakve veze to može imati, čudimo se mi, nisi ti sam srušio svoju štalu, srušio ju je zemljotres, ej, prirodna nepogoda, kakav sad OPG?
Ujak se smije: pa OPG su i smislili da ne bi obnavljali svakoj šuši štalu. Ajde, nisu naivni. Dobro im došlo. Uvijek ti oni nešto smisle da te zajebu.
Eto tako je.
A taj apostol?
Eh, apostol. Ganjaćemo ga. Nekud po Zagrebu. Ne znam.
Eto tako je.
***
Napomena: Apostille je (nad) ovjera ili legalizacija javnih isprava koje se koriste u međunarodnom pravnom prometu.
Apostol
Došao ujak sa Banije.
Pitamo kako je tamo.
Kaže – bila u K. ta jedna trafika pa su i nju zatvorili.
Narod onda izišao, iznio grobljanske lampione i popalio ih na ulici oko trafike.
Eto tako je.
A i ta K. – ko je vidio da se gradom zove mjesto sa pet stotina duša. Eto, kako su krenuli, u nas će svaka kuća bit općina. Ðe tri čeljadeta na jednom mjestu zateknu – odma more bit općina. Ispunjava uslove.
Eto tako je.
Koliko vas je u selu, pitamo.
Srba ili Hrvata, pita on.
Ma svih, kažemo.
Ujak žmiri i broji naglas. Dođe do broja trideset i devet. Onda broji Srbe. Zaključuje – vide, ispade još da smo neka većina.
Eto tako je.
Poslije objašnjava gdje je njihovo groblje. Došli su ti njiovi iz Bosne pa je većina nekud pobjegla dalje kad su vidjeli đe su došli i da nema od ta posla ništa. Ali ovi što ostadoše nisu mogli u naše groblje, pa su svoje organizirali, tu i tu.
Eto tako je.
A onda moraju rušit i te naše spomenike što vrijeđaju osjećanja. I to sad rade. Jebiga, i to je poso sad.
Pa šta su spomenici koji vrijeđaju osjećanja – pitamo.
Pa ono, bio neko borac, pa pogino, pa na spomeniku slika u uniformi, na primjer. To sruše. A neđe je dosta da je ćirilica. Zavisi kakvi ti je taj što iz te komisije iziđe na teren, to će reć na groblje.
Pa dobro, ali pokojnik tu i dalje leži, mora pisati ko leži, šta rade kad sruše? – pitamo.
A šta – ništa. Srušiće, mislim, jednom i ostale i nikom ništa. Kakve veze ima. Nema ni nas ni njih. Jaka stvar. Al nas ne smiju ni pamtit da smo bili, to ti je jedina razlika.
Eto tako je.
Devetoro nas je umrlo u posljednjih mjesec dana, niko nije doživio sedamdesetu. Devetoro – tu računam i naše i njiove.
Eto tako je.
Pitamo šta ima kod njega, hoće li mu država obnoviti sve ono srušeno tokom zemljotresa.
Kaže – ne može, nemam OPG.
Šta nemaš?
Fali mi papir da sam OPG, a bez toga ne može.
Pa šta je OPG? – pitamo.
Obiteljsko poljoprivredno gospodarstvo.
Pa šta si ako nisi to, imaš ovce i radiš bašču, pa nisi broker na berzi – čudimo se.
On sliježe ramenima.
Džaba, moram imati potvrdu da radim zemlju, a ja radim P-ovu zemlju, a P. je u Australiji. Svoju ne radim jer divlje svinje sve pogaze. Imam pet puta više zemlje nego P. – al šta mi vrijedi. Njegova je uz selo, svinje neće prilazit tako blizu. On jest poslo papire, al Australija nije u Evropskoj uniji i onda mi treba taj nekvi apostol. Pečat neki. A tog apostola moram ganjat po Zagrebu, ne znam ni đe ni kako. E, a ko ima vezu, more bez svega toga. Puno su ti para neki na toj obnovi uzeli. Ja sam sitna riba.
Eto tako je.
Pa kakve veze to može imati, čudimo se mi, nisi ti sam srušio svoju štalu, srušio ju je zemljotres, ej, prirodna nepogoda, kakav sad OPG?
Ujak se smije: pa OPG su i smislili da ne bi obnavljali svakoj šuši štalu. Ajde, nisu naivni. Dobro im došlo. Uvijek ti oni nešto smisle da te zajebu.
Eto tako je.
A taj apostol?
Eh, apostol. Ganjaćemo ga. Nekud po Zagrebu. Ne znam.
Eto tako je.
***
Napomena: Apostille je (nad) ovjera ili legalizacija javnih isprava koje se koriste u međunarodnom pravnom prometu.