Nas su, ka dicu, vodili gledat ovi film, u litnjo kino Bače. Otada san gleda i nagleda se puno tega, dok je sam naslov preša u sferu sintagme.
Dunkve, kako i dolikuje Nabuccu, preobraćeniku kojemu su se zabucale telefonske centrale, pak on siromah prelazi kod drugoga provajdera, plakat s kojin san i zatvorija ciklus litnjih priredbi za HNK, tako san i ja, nadajući se da je to početak jedne plodne suradnje, ubacija svoje lice u facu rečenog Nabucca, koji je eto naša svoga boga. Ma nemoš bit bog i pastir u istome. Nemoš bit ovod šef turističkog hotela (i to na produžnom kabelu), a drugamo biljetar. Nemoš bit intendant u Splitu a zborovođa u Agramu, u ponaisti termin.
Daklen, kad san prista litnji sprat nadogradit sezonom i nalit teracu, povodon 120 godine izgradnje, osnutka splickog tejatra, rečeno mi je da se moran upristojit, jerbo je to veli jubilej, pri kojen nema mista mojin trojanskin mišalicama ni smicalicama, perke oni ne žele varat vlastitu pupliku. Ajde neka, no, u svomen neznanju, izabrali su grafička rješenja sa samo slovima naslova i programa, kano prazni afiši kojima se najavljuju gostovanja tamonekih zborova.
Tija san ti reć, da kad staviš zadnji plakat, Nabucco, znači deset, stavi i ovoga ka jedanaestoga, iako nije, niti će bit javno ukazan, ka šta je komplit ekipa Hajduka, 1924. igrala je u prvoj maši (postava) reprezentacije Jugoslavije, osim vratara Otmara Gazzarija, koji nije imao pravo nastupa perke nije imao jugoslavenski pasoš kano Talijan, a i bija je usput i građevinski radnik.
Alem-plakat Splitskog ljeta/11
Arne Mattsson Hon dansade en sommar (“Plesala je jedno ljeto”)
http://www.youtube.com/watch?v=wv7uXQrjTSU&noredirect=1
Nas su, ka dicu, vodili gledat ovi film, u litnjo kino Bače. Otada san gleda i nagleda se puno tega, dok je sam naslov preša u sferu sintagme.
Dunkve, kako i dolikuje Nabuccu, preobraćeniku kojemu su se zabucale telefonske centrale, pak on siromah prelazi kod drugoga provajdera, plakat s kojin san i zatvorija ciklus litnjih priredbi za HNK, tako san i ja, nadajući se da je to početak jedne plodne suradnje, ubacija svoje lice u facu rečenog Nabucca, koji je eto naša svoga boga. Ma nemoš bit bog i pastir u istome. Nemoš bit ovod šef turističkog hotela (i to na produžnom kabelu), a drugamo biljetar. Nemoš bit intendant u Splitu a zborovođa u Agramu, u ponaisti termin.
Daklen, kad san prista litnji sprat nadogradit sezonom i nalit teracu, povodon 120 godine izgradnje, osnutka splickog tejatra, rečeno mi je da se moran upristojit, jerbo je to veli jubilej, pri kojen nema mista mojin trojanskin mišalicama ni smicalicama, perke oni ne žele varat vlastitu pupliku. Ajde neka, no, u svomen neznanju, izabrali su grafička rješenja sa samo slovima naslova i programa, kano prazni afiši kojima se najavljuju gostovanja tamonekih zborova.
Tija san ti reć, da kad staviš zadnji plakat, Nabucco, znači deset, stavi i ovoga ka jedanaestoga, iako nije, niti će bit javno ukazan, ka šta je komplit ekipa Hajduka, 1924. igrala je u prvoj maši (postava) reprezentacije Jugoslavije, osim vratara Otmara Gazzarija, koji nije imao pravo nastupa perke nije imao jugoslavenski pasoš kano Talijan, a i bija je usput i građevinski radnik.
Ala da