***

kad sam ono putovao za B.
petak u novembru
bio
oko osam ujutro
u staničnu kafanu ušla
starica,
odveć krhka za cokule
kojima je po podu strugala

” šta’š popit neno”
pita je konobar kad je sjela.
“daj sok gusti” rekla je “onaj crveni”
“kojim poslom neno?”
“pošla po pemziju na poštu, danas isplata”
“o neno ti s’ pogriješila, javilo jutros na radiju, neće do poned’ljka”
“e čuj”
“bogami tako su rekli”

modre ruke položila u krilo
tanka koža nadlanica
potoci nabreklih žila
poje blijede cvjetove njenih dimija
kaže:
“sine, nemoj mi sok bogati,
samo čašu obične vode…”