Promrzla lica ubijenih sakrila je zemlja i divlja horda okrutnih ljudi.
Ubijeni gube poslednje uporište svoga dostojanstva – sećanje.
Preživeli slave one koji su ubijali, ne one koji su ubijeni.
Većina živih slavi uniformu, pušku, nož, teritoriju, čast i rat.
Mrtvi su bešćutni i nevidljivi, pokopani svedoci.
Mrtve je pojeo mrak zaborava, pa su živi preuzeli zemlju po kojoj ostavljaju tragove svoga života.
2.
Herojstvo je kolektivna odanost krvavom tlu.
Krv je za heroja plemenita, plodna okrepa zemlje.
Herojstvo je kult.
Heroji prete, pale, ratuju i mrze.
Dižu ruke u vazduh i uz pokliče salutiraju zločinu.
3.
Nema nade za zemlju koja svoje sinove uči mržnji.
Nema nade za čoveka koji hoda po kostima ubijenih, uveren da je pokopano mrtvo srce njegova pravda.
Nema nade za sve one koji kolektivno pretvaraju svoja tela u horde gnevnih ljudi.
Nema nade za mlade koji laž slave kao istinu.
Oni koji ćute peru krvave ruke slavljenika.
4.
Ulica je postala opasno mesto.
Ulicama marširaju tela izobličena od mržnje, nabujala strast njihovih pogleda ubija bez oružja.
U kolektivnom telu ulice nazire se konačni krah civilizacije.
Ulice okupane hordom gnevnih ljudi prizivaju smrt. Mrze život.
Smrt je jedini način da daju vrednost vlastitom životu.
5.
Zatrovano tlo se steže, savija i cvili.
Tonemo u duboku neiskazivost.
Glasovi se čuju sa dna, iz ponora, sivila, dubine. To su krici nevinih.
Vreme se stisnulo u nepodnošljivu tišinu. Reči više niko ne razume.
Odzvanjaju još grubi koraci heroja krvi i tla.
6.
Rat se više ne odvija na bojištu.
Rat je sada uspavanka malom detetu.
Rat je zavodljiva odanost kultu heroja.
Rat je nepodnošljiva buka naoružanih ljudi.
Rat je tišina promrzlih, spaljenih očiju pokopane dece.
Oči mrtve dece
1.
Promrzla lica ubijenih sakrila je zemlja i divlja horda okrutnih ljudi.
Ubijeni gube poslednje uporište svoga dostojanstva – sećanje.
Preživeli slave one koji su ubijali, ne one koji su ubijeni.
Većina živih slavi uniformu, pušku, nož, teritoriju, čast i rat.
Mrtvi su bešćutni i nevidljivi, pokopani svedoci.
Mrtve je pojeo mrak zaborava, pa su živi preuzeli zemlju po kojoj ostavljaju tragove svoga života.
2.
Herojstvo je kolektivna odanost krvavom tlu.
Krv je za heroja plemenita, plodna okrepa zemlje.
Herojstvo je kult.
Heroji prete, pale, ratuju i mrze.
Dižu ruke u vazduh i uz pokliče salutiraju zločinu.
3.
Nema nade za zemlju koja svoje sinove uči mržnji.
Nema nade za čoveka koji hoda po kostima ubijenih, uveren da je pokopano mrtvo srce njegova pravda.
Nema nade za sve one koji kolektivno pretvaraju svoja tela u horde gnevnih ljudi.
Nema nade za mlade koji laž slave kao istinu.
Oni koji ćute peru krvave ruke slavljenika.
4.
Ulica je postala opasno mesto.
Ulicama marširaju tela izobličena od mržnje, nabujala strast njihovih pogleda ubija bez oružja.
U kolektivnom telu ulice nazire se konačni krah civilizacije.
Ulice okupane hordom gnevnih ljudi prizivaju smrt. Mrze život.
Smrt je jedini način da daju vrednost vlastitom životu.
5.
Zatrovano tlo se steže, savija i cvili.
Tonemo u duboku neiskazivost.
Glasovi se čuju sa dna, iz ponora, sivila, dubine. To su krici nevinih.
Vreme se stisnulo u nepodnošljivu tišinu. Reči više niko ne razume.
Odzvanjaju još grubi koraci heroja krvi i tla.
6.
Rat se više ne odvija na bojištu.
Rat je sada uspavanka malom detetu.
Rat je zavodljiva odanost kultu heroja.
Rat je nepodnošljiva buka naoružanih ljudi.
Rat je tišina promrzlih, spaljenih očiju pokopane dece.