Nekada, po terasama uz more najviše su se igrale karte. Kao dečija zabava ili, manje više bezazlena, kocka; čak su i ozbiljni kockari tu igrali za, makar po njima, sitne uloge, ostavljajući ozbiljne bitke za noć i zatvorene prostore. Dobro, bilo je i onih koji su čitali knjige.
Dobro, čitači knjiga, makar i u elektronskom obliku, još se drže. Istina, u pitanju je uvek isti tip literature, krimići najčešće. To se čita leti, svako će vam objasniti, za razliku od zime, kada se ne čita ništa. Ali igrača karata, koje god vrste, sve je manje.
Zato su tu pametni telefoni, tableti, čak i ozbiljni lap topovi. Prolazeći preko terase, jedna prijateljica na nekom ekranu ugleda nečiju sobu; čovek razgovara preko skajpa, govori poljski. Kako je to čudno, reče prijateljica: upadneš nekom u sobu, negde u Poljskoj.
A možda je još čudnija želja da se opet bude u toj sobi, pošto ste prešli neku stotinu ili hiljadu kilometara, potrošili trud i novac da odatle odete. Lepo je misliti na one koje ste ostavili, roditelje, decu, psa, mačku. Ako ste odgovorni, pobrinućete se za njih pre polaska i ostaviti ih u, makar relativno, dobrom stanju. To jeste istinska briga, svaki višak je sumnjiv, čak štetan.
Bila su lepa vremena kada su pisma i razglednice putovali sporo, vozom. Za ne daj Bože postojao je telegram; zato su raznosači telegrama u ulici uvek izazivali strah.
Ali biste se tako odmorili od sveta u kojem živite. A i on od vas.
Metamorfoza plaže
Nekada, po terasama uz more najviše su se igrale karte. Kao dečija zabava ili, manje više bezazlena, kocka; čak su i ozbiljni kockari tu igrali za, makar po njima, sitne uloge, ostavljajući ozbiljne bitke za noć i zatvorene prostore. Dobro, bilo je i onih koji su čitali knjige.
Dobro, čitači knjiga, makar i u elektronskom obliku, još se drže. Istina, u pitanju je uvek isti tip literature, krimići najčešće. To se čita leti, svako će vam objasniti, za razliku od zime, kada se ne čita ništa. Ali igrača karata, koje god vrste, sve je manje.
Zato su tu pametni telefoni, tableti, čak i ozbiljni lap topovi. Prolazeći preko terase, jedna prijateljica na nekom ekranu ugleda nečiju sobu; čovek razgovara preko skajpa, govori poljski. Kako je to čudno, reče prijateljica: upadneš nekom u sobu, negde u Poljskoj.
A možda je još čudnija želja da se opet bude u toj sobi, pošto ste prešli neku stotinu ili hiljadu kilometara, potrošili trud i novac da odatle odete. Lepo je misliti na one koje ste ostavili, roditelje, decu, psa, mačku. Ako ste odgovorni, pobrinućete se za njih pre polaska i ostaviti ih u, makar relativno, dobrom stanju. To jeste istinska briga, svaki višak je sumnjiv, čak štetan.
Bila su lepa vremena kada su pisma i razglednice putovali sporo, vozom. Za ne daj Bože postojao je telegram; zato su raznosači telegrama u ulici uvek izazivali strah.
Ali biste se tako odmorili od sveta u kojem živite. A i on od vas.