Izdajnička

                            Borki Pavićević

Jedni bi voleli da priznam
a drugi očekuju da mrzim

da oćutim masovne grobnice
jedni žele,
drugi bi voleli da o etničko čistim
gradovima prešutim

vele mi krv ti je viteška
srpska, kosovska
a ja im zborim
od albanske krvi
satkan sam takođe

Mirëdita!
Dobar dan! 

Ej bre više
dokle ljudi?

Priznajem, al ne granice
priznajem planinske vence
ćutim, al ne grobnice i etnički čiste sredine
šutim kad pesma o ljubavi krene
da je ne oskrnavim
poganim ustima
jezikom mrtvih,

kao što se skrnavi sve Sveto!

“Čitaj ono što te boli!“ govorila je Borka
i čitam, boli me
boli me kap majčinog mleka
sa medne dojke što kapne na patos
umazan krvlju

bole me Boro i Ramiz,
gricka mi utrobu crv.

Natën e mirë!
Laku noć! 

Osvanuće nam dan crn
ili je već osvanuo
ali ni to nisam primetio

jer čitam i pišem,
jer boli me
upravo tu!