Isus, učitelj, bogibatina

dođite mi u srce, svi
slobodno dođite
ili bih se ja trebao približiti vama?
ne znam što je pametnije
kako bi vam bilo lakše
povjerovati
zaista nekad ni sam nisam
pametan
kako nam pomoći
kad pomoći zapravo
nema kao što nema
ni istine ovdje
to zaista zvuči prilično
nerazumljivo i
nelogično usuđujem se
tvrditi
ali tako je
jednostavno je tako
moj jezik, moji zubi, moj glas
moje srce
moje tijelo
sve su to oštri simboli
razdvajanja
svjetlost koja se prelama
u predvečerje je u
parku, mrežasta
rešetka
ali zapravo svi prolaze kroz
tu oštrinu
neozlijeđeni
prolaze, trče, šeću
park je krasan
kao trbuh je ispupčen
u njemu ključa naša krv
dođite mi u srce
bit će vam toplo
ili ću se javiti ja vama
neočekivano, nemojte
misliti kako sam nagrada
ne
ne može me se osvojiti
dobrim djelima jer sve je meni
isto
znam, besmisleno je
nekad mislite kako sam
bezosjećajan
okrutan
nekad se dodvoravate
nekad me bušite jasno mi je i žao
pomalo
što se tako teško
volimo, patimo
i mjerimo
kada bi došli blizu
meni
možda bi bilo lakše
možda malo
jednostavnije
toplina bi vas umirila
uljuljkala
mogli biste leći u moje srce
odmoriti se malo
na sigurnom, na toplom
krvavom