Dubljanska

Vladi Jankoviću

Penjali smo se od Savskog venca
ka Vračaru, pored spaljenih
Savinih moštiju

Osetio sam kako asfalt kupi
susnežicu kao zimnicu
kako Hram udara krstom
u nebo, u plafon

Na Čuburi smo pričali
o detinjstvu, Šumadiji,
Kosovu
kariranim stolnjacima
davali smo smisao

Na Slaviji smo shvatili
promrzlih prstiju
da je Srbija neuporediva
bre, bato!

Ostaće i nakon susnežice
i nakon spečenih leta
i nakon što odleži u kaci
zasviraće Terazijama

Na Andrićevom vencu
pobediće mlada
zagledana u ocila
na krstu pravoslavnom