Zbog jednog rukopisa u nastajanju bavim se Michelangelom. U njegovom životopisu raspoznajem jednu drevnu lekciju.
Jedinstvenima se postaje kročeći glavnim putem kopije, oponašanja. Izvornost je cilj, a ne polazište.
Michelangelo momče u Ghirlandijevoj radionici crtež usavršava kopirajući. Tako razvija preuranjenu vještinu, prestižući svog učitelja.
To je red šegrtovanja.
Talenta može biti, ali mora biti podložan ustrajnoj vježbi, ponavljanju do iznemoglosti.
Talent shvaćen kao prirodna prednost, samodostatan, varljivo je pouzdavanje u prečicu koja sprečava rast i osvajanje originalnosti.
Tako pogrešno shvaćen talent strašna je zapreka.
U pisanju jedina škola, jedino šegrtovanje je čitanje. Upijati stil bezbroj ostalih omogućuje da se dosegne onaj vlastiti, koji se oblikuje različit i trajno šegrtski.
Michelangelo u dvadesetoj stvara Davida, a u osamdesetoj kaže: “Još uvijek učim”.
Preveo Tvrtko Klarić