Napravili smo krug kroz jecavi,
zbunjeni gradić
Prešli preko mosta koji razdvaja
prazne gradske bazene
Proljeće je 1992.
Ležimo na dotrajalim
kabinama za presvlačenje
Pada mrak
Plavi pali debeli džoint
Iza nas, u polutami
djelić magistralnog puta
Meni je petnaest
Njemu tri više
„Šta si ono, bogati, ti?“, ubaci
u zbrkani razgovor o Azri
„Kako, šta sam?“, pravim se mahnit
„Šta si?“
Zvijezde se malo zamutiše
„A to… Jugosloven“
„Jugosloven“
„Što, stari mi je Srbin, stara, Muslimanka“,
pridigao sam se, lupkam po koljenima
Pričekao je da mrakom protutnja
konvoj vojnih kamiona:
„Pa šta ćete…?“