Nismo znali za strah
mi djeca ispod Kozare.
Grozno je bilo samo
kada bi nas potjerao
zao tukac iz tuđeg dvorišta.
A onda se nešto užasno desilo
i majke su nas krile pod suknjama
pred krvavim noževima.
Nož, nož, nož
slušali smo iza svakog ćoška!
A onda je žena jedna došla
I molila našu majku
da joj sve troje nas preda!
I opet smo čuli;
da ne idu pod
nož, pod nož…
Probudili smo se potom
u sobi s puno djece
i ugledali ga pod svijećom!
Ali taj je nož
bio u ruci Diane Budisavljević
koja je nama,
spašenoj djeci iz Jasenovca,
beskrajnu rezala kobasicu.