Davoru
Nebesa su mnoga. Tako piše španska filozofkinja María Zambrano. Spoznati i prihvatiti ovu rečenicu znači izađi iz vlastitog zatvora. Otvoriti se šumama, drveću i vodama. Nebesa objedinjuju raznolikost zemlje. Sve je na zemlji pod nekim nebom. Svako ima svoja nebesa.
U visinama, prozračnost čuva blizinu dalekih srodnika. Spuštena glava ne prepoznaje nebesa; ona kruži zadubljena u crnilo zemlje. Rovari. Izmiče joj prodornost visina, pa time i prozračnost dalekih ljubavi.
Oklop vlastite nemoći da se odvojimo od zemlje svedoči o tome da život uvek klija naviše, u visinu, poput biljke. Zatvorenost znači odustajanje. Pre svega, napuštanje prijatelja. Odustajanje od nežnosti. Razgovora. Dodira. Jedino se od ljubavi ne može odustati.
Dobio sam dve razglednice sa lepim motivima prirode i bonace. Stigle su iz daljine na kućnu adresu, sa uredno posloženim markicama i rukom napisanim porukama.
20. 12, 2023.
Dragi Nenade,
želim ti sve najljepše u novoj 2023. godini
i mirom blagoslovljen Božič.
D.
Bez odgovora. Tišina. Zatvorenost. Otpor.
14. 10. 2024.
Fališ.
D.
Fališ. Zaziv prijatelja koji nije odustao od mene. Reč pomoću koje sam konačno shvatio značenje rečenice – nebesa su mnoga. I nadalje ono što Zambrano misli kada piše: ,,Samoća, ona najčistija, samoća prihvaćena prepuštanjem, prima dar dalekog pogleda koji je održava.’’
Daljine su naša najbliža nežnost.
