Za svakoga od nas postoje neka jedina vrata, a pored njih – zvonce koje valja pritisnuti da bismo zakoračili u budućnost kakvu želimo i o kakvoj možda sanjamo.
Hrabar čin, jer pritiskajući ne znamo kakva nas aždaja čeka iza vrata. Ili Meduza, s očima u kojima nas, iz našeg odraženog lika, gleda ta budućnost, ali nenadana i nemila, budućnost koja će nas skameniti.
Ipak, mi tim vratima prilazimo s nadom. Ona je ta koja nam diže ruku da bismo pritisnuli zvonce.
Jer možda nas tamo, iza tih vrata, suprotno našem strahovanju, raširenih ruku čeka neko nježno i brižno sestrinsko biće. Neko biće koje zna naše buduće puteve i koje će biti siguran vodič.
Ali i ako nas tamo čeka čudovište, sve naše putanje također su već nacrtane.
Tamo, čim se nađemo iza tih vrata, počinje se odvijati sudbina koja je već napisana, svijetla ili mračna, trijumfalna ili tragična. Sve je tu već određeno, mada nama još nepoznato, i sigurni možemo biti samo u to da smo pred vratima nad kojima piše “Ostavite svoju volju vi koji ulazite”.
Jedino što potpuno zavisi od nas, od naše volje, jeste hoćemo li ili nećemo pritisnuti zvonce.
Moramo se odvažiti na to. I onda, spremni na sve, čekati da se otvore vrata.
A ako ne pritisnemo zvonce, ostajemo bez ikakve sudbine, to jest, bez budućnosti. Kao da nismo ni postojali.
Zvonce
Za svakoga od nas postoje neka jedina vrata, a pored njih – zvonce koje valja pritisnuti da bismo zakoračili u budućnost kakvu želimo i o kakvoj možda sanjamo.
Hrabar čin, jer pritiskajući ne znamo kakva nas aždaja čeka iza vrata. Ili Meduza, s očima u kojima nas, iz našeg odraženog lika, gleda ta budućnost, ali nenadana i nemila, budućnost koja će nas skameniti.
Ipak, mi tim vratima prilazimo s nadom. Ona je ta koja nam diže ruku da bismo pritisnuli zvonce.
Jer možda nas tamo, iza tih vrata, suprotno našem strahovanju, raširenih ruku čeka neko nježno i brižno sestrinsko biće. Neko biće koje zna naše buduće puteve i koje će biti siguran vodič.
Ali i ako nas tamo čeka čudovište, sve naše putanje također su već nacrtane.
Tamo, čim se nađemo iza tih vrata, počinje se odvijati sudbina koja je već napisana, svijetla ili mračna, trijumfalna ili tragična. Sve je tu već određeno, mada nama još nepoznato, i sigurni možemo biti samo u to da smo pred vratima nad kojima piše “Ostavite svoju volju vi koji ulazite”.
Jedino što potpuno zavisi od nas, od naše volje, jeste hoćemo li ili nećemo pritisnuti zvonce.
Moramo se odvažiti na to. I onda, spremni na sve, čekati da se otvore vrata.
A ako ne pritisnemo zvonce, ostajemo bez ikakve sudbine, to jest, bez budućnosti. Kao da nismo ni postojali.