Vrijeme Eseferjota i razonode

moderato cantabile

Moderato cantabile.
Sve je to od lošeg vina.
Bjež’te od nas mračne sile.
Prošetala Suljagina.
Fata.

Zlatni konci litnje zore.
Al se nekad dobro jelo.
Lepa sela lepo gore.
Bekrija si, cijelo selo.
Viče.

Skopje ima mikroklima.
U napad! Jedan je Hase.
Doći ću ti u snovima.
Veselje se širi na sve.
Strane.

Ono sve što znaš o meni.
Ne klepeći nanulama.
Zagrljeni, zagrljeni.
Pamtite me po pjesmama.
Mojim.

Ti si moja čokolada.
Pjesma nas je održala.
Skalinada, skalinada.
Fa fa la si mi ti, fa la.
Ti.

Pojest ću sve kolačiće.
Lačni slon med porcelanom.
Iznad Tešnja zora sviće.
Šta bi dao da si na mom?
Mjestu.

Hajde, uzmi me sa sobom.
Ja vragolan i moj deda.
Mirko. Slavko. Nikad robom.
Neki odma’ počeše da.
Blate Ibrin lik.

Nosi mi se bijela boja.
Ostariću čekajući.
Jesen stiže, dunjo moja.
Kad se babo vrati kući.
Pijan.

Moja mala nema mane.
Otpisani. Velo misto.
Želeo je konje vrane.
Lipe cvatu, sve je isto.
Ko i lani.

Slatka mala Marijana.
Klinček stoji pod oblokom.
Evo zore, evo dana.
Magla svuda, magla oko.
Nas.

Od Olova do Trnova.
Od nemila do nedraga.
Svuda muda Marjanova.
Mujo kuje, a majka ga.
Kune.

Bacila je sve niz rijeku.
Moj dilbere, kud se šećeš.
Kupi mi medu i zeku.
Kucaj opet, ali nećeš.
Uć’.

Glavo luda, sve se mijenja.
Mi smo, eto, blizu kraja.
Vuče, vuče, bubo lenja.
Drumovi odoše, a ja.
Osta’.

Slavko Sušilović 18. 09. 2010.