Vodnjansko haiku

Iznad oblaka
ništa… osim poneki
viši oblak. 

Nedelja. Vodno.
Uporno ko kiša
Zvoni mobilni. 

Visoka gora.
Hor se čuje, a najjače
– ptić na vrh bora. 

Posle noćne bure
sve jele, i krst, ka jugu
povijeni. 

Planinarski dom.
Samo na korak od oka,
a ceo sat hoda. 

Zaskitao momak
u tamnu, gustu goru:
– Eh, da sam vuk!  

Otkud ti ovde?
Daleko ti je park,
ververice! 

Sa brda vidik:
po trgu ko na dlanu
patuljci jure. 

Nekad kuća,
sad gomila cigala.
Gle, bor porastao.