– Malo gezve, taman za edno kafe – imao je običaj da kaže moj deda Sande, kada bi izjutra, od kraja maja pa sve do početka oktobra, izlazio na terasu, sa fildzanom i đezvicom iz koje se pušila kafa. Fildzan je bio od onih starinskih šoljica od porcelana, sa izvijenom, gracilnom drškom, sa oslikanim motivom ruža i sa istim takvim na tacni. I deda bi, sveže obrijan, namirisan kolonjskom vodom, žmirkajući na jutarnjem suncu, sporo, sa pauzama među gutljajima, uživao srčući kafu. Iako je fildzan doza bila za nekoliko gutljaja, njegov se kafe ritual oduživao po čitav sat.
Kada bi ga ugledao tamo na terasi, kako predano ispija svoju jutarnju kafu, tata, uvek užurban pre polaska na posao, jedući sendvič koji mu je mama od večeri spremila i uvila u salvetu, nije odoleo, a da ga ne pecne: – Svakog jutra kafa, briga tebe za ceo svet.
A deda Sande bi mu sasvim ležerno odvratio: – Uživam na s’lnce, sine…
Uživam na s’lnce, sine
– Malo gezve, taman za edno kafe – imao je običaj da kaže moj deda Sande, kada bi izjutra, od kraja maja pa sve do početka oktobra, izlazio na terasu, sa fildzanom i đezvicom iz koje se pušila kafa. Fildzan je bio od onih starinskih šoljica od porcelana, sa izvijenom, gracilnom drškom, sa oslikanim motivom ruža i sa istim takvim na tacni. I deda bi, sveže obrijan, namirisan kolonjskom vodom, žmirkajući na jutarnjem suncu, sporo, sa pauzama među gutljajima, uživao srčući kafu. Iako je fildzan doza bila za nekoliko gutljaja, njegov se kafe ritual oduživao po čitav sat.
Kada bi ga ugledao tamo na terasi, kako predano ispija svoju jutarnju kafu, tata, uvek užurban pre polaska na posao, jedući sendvič koji mu je mama od večeri spremila i uvila u salvetu, nije odoleo, a da ga ne pecne: – Svakog jutra kafa, briga tebe za ceo svet.
A deda Sande bi mu sasvim ležerno odvratio: – Uživam na s’lnce, sine…