Davno sam shvatio: kad za nekog Splićanina kažu da ima smisao za humor, zapravo vam žele reći kako je okrutan. Što su nindžama šurikeni i nunčake, nama je jezik. Ako ne ubija na pedeset metara, kao da ga i nemaš.
Što da vam kažem, nisam imao izbora.
***
Svi su moji junaci pušili. Ni za jednog od njih nisam strepio hoće li ga sustići rak ili infarkt, nego metak.
Bila su to, kažu, olovna vremena.
***
Plivači su ustajali prije svitanja i smrdili na klor, u svakome dječaku ili djevojčici s violinskim kovčežićem u ruci vidio sam žrtvu obiteljskog nasilja, kod izviđača me nerviralo radosno pokoravanje naredbama…
Ma zapravo, nikako mi nije išlo u glavu: kako mogu biti slobodne ako su aktivnosti?!
***
U Dalmaciji moraš biti veseo, mi smo šarena razglednica, slatka uspomena, kod nas nikada ne pada kiša, mi ne kupujemo kapute, svi imamo sluha, peremo zube sedam puta dnevno jer se stalno smijemo a gdje ćeš pred ljude žut, naše su djevojke najljepše i najsporije stare, sve je kod nas domaće i friško, sami lovimo ribu koju jedemo, sami uzgajamo janjčiće koje deremo i nabijamo na ražanj, i vino je naše, i ulje dabome, muketiisukrstove, šta je kod nas lipo!
A kad dođe zima, valja lagati da nam je također. Prema vani stalno mora gromko odjekivati: Ko to more platit?! A prema unutra, od prilike do prilike, neka se čuje sotto voce: Ko to more patit?! Čisto da se obeshrabre nezahvalne plačipizde.
Ulaz za djecu i vojnike/10
Davno sam shvatio: kad za nekog Splićanina kažu da ima smisao za humor, zapravo vam žele reći kako je okrutan. Što su nindžama šurikeni i nunčake, nama je jezik. Ako ne ubija na pedeset metara, kao da ga i nemaš.
Što da vam kažem, nisam imao izbora.
***
Svi su moji junaci pušili. Ni za jednog od njih nisam strepio hoće li ga sustići rak ili infarkt, nego metak.
Bila su to, kažu, olovna vremena.
***
Plivači su ustajali prije svitanja i smrdili na klor, u svakome dječaku ili djevojčici s violinskim kovčežićem u ruci vidio sam žrtvu obiteljskog nasilja, kod izviđača me nerviralo radosno pokoravanje naredbama…
Ma zapravo, nikako mi nije išlo u glavu: kako mogu biti slobodne ako su aktivnosti?!
***
U Dalmaciji moraš biti veseo, mi smo šarena razglednica, slatka uspomena, kod nas nikada ne pada kiša, mi ne kupujemo kapute, svi imamo sluha, peremo zube sedam puta dnevno jer se stalno smijemo a gdje ćeš pred ljude žut, naše su djevojke najljepše i najsporije stare, sve je kod nas domaće i friško, sami lovimo ribu koju jedemo, sami uzgajamo janjčiće koje deremo i nabijamo na ražanj, i vino je naše, i ulje dabome, muketiisukrstove, šta je kod nas lipo!
A kad dođe zima, valja lagati da nam je također. Prema vani stalno mora gromko odjekivati: Ko to more platit?! A prema unutra, od prilike do prilike, neka se čuje sotto voce: Ko to more patit?! Čisto da se obeshrabre nezahvalne plačipizde.